Под „лупом” Пореске управе Србије налази се тренутно више од 1.000 грађана чији се имовина упарује са подацима о њиховим оствареним приходима, како и предвиђа Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу који је почео да се примењује. Реч је о најбогатијима, односно онима који су у претходне три године стекли имовину која је за око 150.000 евра већа од њихових тадашњих прихода. Код њих се обавља свеобухватна анализа ризика, за шта је задужена специјализована организациона јединица Пореске управе.
То што је више од 1.000 грађана на провери, међутим, не значи, да ће сви бити и у поступку контроле. Поготово уколико њихови пријављени прихoди одговарају вредности за коју је имовина физичког лица увећана, објашњавају за „Политику” у Републичкој пореској управи. У поступку примене Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу управа ће утврђивати вредност целокупне имовине физичког лица у земљи и иностранству. И то тако што ће користећи све расположиве податке из својих и евиденција других институција у земљи, као и из екстерних извора, укључити и доступне податке из „пореских рајева”.
Упитани зашто је лимит 150.000 евра, порезници одговарају да је тако прописано актуелним законом. А на додатно питање зашто је предвиђен порез од 75 одсто ако је све нелегално стечено, то јест зашто тај неко не остане без свега што има, у Пореској управи објашњавају да када се у поступку контроле утврди да је обвезник увећао вредност своје имовине коју не може да докаже пријављеним приходима да они решењем налажу пореском обвезнику уплату посебног пореза по стопи од 75 одсто.
Међутим, ако се у поступку утврђивања порекла имовине и пријављених прихода, утврди да постоји основана сумња да је извршено кривично дело, достављају се потребне информације Министарству унутрашњих послова, Пореској полицији, Јавном тужилаштву и другим надлежним органима.
Уколико се у кривичном поступку правоснажном пресудом утврди да је имовинска корист прибављена кривичним делом, али и плаћен посебан порез, суд урачунава износ плаћеног посебног пореза у имовинску корист прибављену кривичним делом.
На констатацију да јавност никада до сада није сазнала судбину богатих који су и ранијих година нелегално стицали имовину и приходе, односно да ли су процесуирани, да ли су им одузете куће јахте, станови, хотели… напомињу да је Пореска управа дужна да поступа у складу са чланом седам Закона о пореском поступку и пореској администрацији и да чува као службену тајну сваки документ, информацију или друге чињенице о пореском обвезнику. Из поменутих разлога се нису саопштавали подаци о особама које су биле предмет контроле, као ни резултати контроле.
Из Пореске управе наводе да су они носиоци овог посла, али да нису једини државни орган који треба да се бави применом новог закона. У овом моменту у Сектору за утврђивање порекла имовине и посебног пореза запослено је 20 пореских инспектора, који поседују сва потребна знања, стручност и спремност да примене закон, односно спроводе поступак утврђивања порекла имовине и пријављених прихода грађана у циљу утврђивања имовине на коју се примењује посебан порез.
Све организационе јединице Пореске управе, укључујући и Сектор за утврђивање порекла имовине и посебног пореза подносе редовне извештаје директорки Пореске управе, који се достављају надлежном Министарству финансија.
