СЕНЗОРНА СОБА, ЛОГОПЕДСКИ КАБИНЕТ, ПОВРЕМЕНО ХРАНИТЕЉСТВО И ДРУГА ПОМОЋ ОСОБАМА СА АУТИЗМОМ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA VESTI

Дан особа са аутизмом обележава се 2. априла, према резолуцији коју је донела Генерална скупштина Уједињених нација 2007. године. Аутизам је неуролошки развојни поремећај који се најчешће манифестује током прве три године живота. Поремећај се јавља у периоду када дете постаје свесно своје околине и самог себе.

Тим поводом гост Радио Дунава била је Милка Баста, дипл. психол. мастер из Центра за социјални рад.

– Центар за социјални рад се први пут сусреће са породицом детета са аутизмом најчешће онда када родитељи поднесу захтев за помоћ и негу другог лица. Тада родитељима говоримо шта могу да остваре у нашој установи. Отварамо питања шта су до тада урадили и шта још могу урадити у смислу подршке својој деци. Сам поступак за остваривање права за помоћ и негу другог лица почиње прибављањем медицинске документације коју, заједно са личном документацијом, предају у центар. Након тога родитељи долазе по позиву комисије која ће донети мишљење, а на основу ког Центар доноси решење којим ће родитељи остварити тражено право, рекла је психолог Милка Баста.

Центар за социјални рад пружа сваку потребну подршку родитељима и деци и усмерава их ка другим институцијама које могу да им буду од значаја. У апатинском Центру тренутно је 50 родитеља остварило право на додатак за помоћ и негу другог лица, међу којима су и родитељи деце са аутизмом.

– Препознајемо тендецију да се деци већ у раном периоду пружи подршка, односно, родитељима, обзиром да смо свесни да су сви третмани којима се они излажу врло велики трошак за домаћинство, каже Баста.

Опште мишљење јавности је да је у данашње време повећан број деце са аутизмом, али се, према подацима Центра, само променио начин посматрања тегоба код деце и проширила свест о постојању аутизма.

– Много се ствари променило у посматрању тегоба код деце које се данас стављају у категорију деце са аутизмом или поремећај аутистичног спектра. О томе се више говори што је велика олакшица за породице које се суочавају са овим проблемом и повећано се ради проналаску решења подршке породицама. Центар за социјални рад за наредни период планира отварање сензорне собе са логопедским кабинетом која ће бити велика подршка деци, пре свега, а сами тим и родитељима. До сада су родитељи морали са децом да одлазе у Сомбор или даље, а ово ће им у значајној мери скратити трошкове. Породицама ће бити лакше када буду имали у свом месту ову врсту подршке, изјавила је Милка Баста.

Центар за социјални рад Апатин је пратећи потребе деце предшколског и школског узраста које се односе на посебне видове подршке, односно логопедске и дефектолошке третмане и рад интерресорне комисије, дошао до сазнања да у нашем граду има око четрдесеторо деце којима су неопходни овакви третмани. Кабинет ће бити смештен у просторијама Дневног боравка апатинског Центра за социјални рад у улици Светог Саве и почеће са радом до краја године. План је да се са децом ради у поподневним сатима. Центар ће ангажовати логопеда, дефектолога и сензорног терапеута, а рад са децом се неће наплаћивати. Услуга се покреће на лични захтев родитеља деце којој је потребан логопедски или дефектолошки третман или неки додатни тип подршке, а услов је да имају мишљење интерресорне комисије. Након тога ће се са стручним тимом израђивати индивидуални планови рада за свако дете. Општина ће у опремање сензорне собе и логопедско-дефектолошког кабинета уложити око милион динара.

Порастом броја аутистичне деце појавила се и већа потреба за дефектолозима у Апатину.

– Морам да кажем да је потреба изузетно велика и да оно што ми имамо као ресурс није довољно. Имамо подршку из школе „Вук Караџић“, али су и њихови капацитети ограничени. Управо из тог разлога је и проистекао план о логопедско-дефектолошком кабинету, појаснила је Баста.

Поред ових услуга, Центар за социјални рад Апатин покренуо је и програм повременог хранитества као подршку родитељима деце са одређеним врстама тегоба.

– Дете са повременим хранитељем борави по неколико сати или пар дана. Досадашње искуство потврђује да је ова подршка значајна. Овај пројекат је још у почетној фази јер се родитељи тешко одлучују признати да им треба помоћ и подршка. Већина њих самостално решава све потребе и проблеме и тешко се одлучују да траже помоћ. Ипак, свима нам је неопходан предах и није срамота прихватити пружену помоћ. Ово није измештање детета из породице, нити преиспитивање родитељства, него само подршка родитељима који се сваки дан носе са повећаним изазовима. Ова врста подршке не подразумева само чување детета него и адекватну помоћ, односно, одређене облике квалитетних активности хранитеља са дететом, објаснила је психолог Милка Баста.

Она је додала да особу која ће бринути о детету бирају родитељи, што им даје сигурност, а за ово је предвиђена и одређена материјална надокнада за привременог хранитеља. Често су то људи који су већ блиски породици и познају породичну ситуацију. Помоћ може бити реализована максимално до 60 дана у току једне године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.