ШАРЕНГРАДСКА И ВУКОВАРСКА АДА, НАЈВЕЋИ КАМЕН СПОТИЦАЊА У ДОГОВОРУ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

APATIN POLITIKA VESTI

Међудржавна комисија Србије и Хрватске постигла је одређени напредак у дефинисању копненог дела границе, али су две стране и даље миљама далеко од договора о разграничењу на Дунаву.

Да ли ће линија ићи по средини реке, како предлаже Београд, или по катастру, како жели Загреб, чиме би око 10.000 хектара на левој обали реке припало Хрватима, и даље је отворено питање, годину дана након што су се председници Србије и Хрватске Александар Вучић и Kолинда Грабар Kитаровић у Загребу договорили да две државе покушају да постигну решење у наредна 24 месеца.

Позиције две стране су и даље удаљене, а спорна је, како каже државни секретар у Министарству спољних послова Немања Стевановић, цела дужина границе, док су два речна острва – Шаренградска и Вуковарска ада – највећи камен спотицања.

Стевановић за Тањуг наводи да је међудржавна комисија, која се годинама уназад није састајала, прошле године имала два сусрета и да је одређени помак направљен кад је реч о копненом делу границе, али није желео да прецизира какав.

„По питању Дунава, слажемо се само да се готово ни око чега не слажемо, зато што проблем видимо потпуно другачије. Они не желе да промене став који је у потпуности у супротности са међународним јавним правом“, наводи Стевановић, иначе национални координатор за решавање отворених питања са Хрватском.

Став Србије је да се примени принцип из међународног јавног права, тако да граница између две државе иде средином пловног тока реке.

Тај модел, иначе, успешно је примењен у случајевима дунавске границе Аустрије и Немачке, Румуније и Бугарске, Мађарске и Словачке.

Хрватска, међутим, инсистира на граници по катастарским књигама из времена Аустроугарске монархије. Применом тог принципа Хрватска би добила око 10.000 хектара земље на левој страни Дунава, који се налазе на територији Апатина, Сомбора и Бачке Паланке.

Проблем је чињеница да је Дунав променио свој ток у правцу од истока ка западу, док катастарске границе иду старим током Дунава, те би у том случају граница више пута пресецала реку.

Вучић и Грабар Kитаровић су се договорили да, уколико две земље у наредне две године не постигну договор, иду пред независно међународно правно тело, које ће донети коначну одлуку, подсећа Стевановић.

Упитан да ли верује да ће проблем бити решен у временском оквиру који је дат у Загребу, Стевановић одговара да се нада најбољем, али да не може да буде превелики оптимиста да се две земље неће наћи пред судом.

Арбитража и МСП могуће алтернативе

Верује да Хрватска, после искуства са Словенијом око Пиранског залива, више неће пристајати на арбитраже, што, наводи, решење своди на једно слово – Међународни суд правде у Хагу.

„Уколико до тога дође, то ће бити комплексна правна процедура, али је на нашој страни међународно јавно право, тако да, ако не буде дејства неких ванправних фактора, очекујем повољну одлуку по нас“, рекао је Стевановић.

Kаже и да Хрватска не показује политичку вољу да се ствари померају у позитивном правцу, наводећи да та земља покушава да капитализује чињеницу да је чланица ЕУ, уз политичке уцене по широком спектру питања.

Упитан да ли нас Хрватска „уцењује“ и питањем граница, Стевановић одговара да је чињеница да се тај проблем мора затворити пре уласка у ЕУ, те истиче да су напори са српске стране не само у доброј вери, него и максимални.

„Надам се да нећемо доћи пред трећу страну, гајим оптимизам, али ме искуство рада са Хрватском научило да пре свега треба бити реалиста, а кад сте реалиста, радећи са Републиком Хрватском, нисте велики оптимиста“, додао је Стевановић.
Аутор: Тањуг

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.