Nikako da odlučim o kojoj temi bih mogla pisati danas. Nije da nema nijedna tema koja bi mogla da zainteresuje i mene i vas, ali… Imam tremu. Počnem da pišem, pa obrišem napisano. Juče sam pisala o hejterima, kategoriji nezadovoljnih i namrgođenih. Sklonih negativnoj kritici. Da se ne razumemo pogrešno. I te kako podnosim kritiku, ali “pljuvanje” vrlo teško. Posebno danas. Nije moj dan. Ne volim jesen. Pisala bih o opsednutosti ljudima “iz radija”, kolonama migranata, neobičnim prevarama… Kolega koji se trenutno nalazi u drugoj prostoriji sve vreme priča o odlasku na more, kao da zna da mi je nije dan. Pa stvarno i nije za mračne teme, a prvi dan jeseni je začuđujuće lep, pravo letnji. Prijatnih tridesetak. Sunce nas “izvlači” iz učmalosti kao i činjenica da je uskoro desetogodišnjica postojanja našeg radija. Ej, deset godina. Mnogo šta nam se može zameriti, ali ne i da ne volimo ono što radimo.
