У Апатину је данас обележено 25 година заштите Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“, једног од најзначајнијих очуваних мочварних и шумских подручја у Србији.
Свечаности су присуствовали председница Покрајинске владе Маја Гојковић, директор ЈП „Војводинашуме“ Роланд Кокаи, представници Министарства заштите животне средине, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Покрајинског завода за заштиту природе, Општине Апатин, Града Сомбора, стручних и научних установа, локалних самоуправа и организација које се баве заштитом природе, као и гости из иностранства, међу којима представници националних паркова и заштићених подручја дуж Дунава из више европских земаља.
Јубилеј је обележен у организацији ЈП „Војводинашуме“, које управља овим заштићеним подручјем. Иако се званично обележава четврт века заштите резервата, брига о највреднијим деловима Горњег Подунавља траје знатно дуже.
Горње Подунавље простире се на готово 20.000 хектара уз Дунав, на подручју Сомбора и Апатина. Ово подручје карактеришу очуване шуме, мочваре, рукавци и бројна природна станишта, због чега има велики значај за очување биодиверзитета.
Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да четврт века заштите Горњег Подунавља представља значајан јубилеј, али и потврду заједничке одговорности према природном наслеђу и генерацијама које долазе.
Она је нагласила да заштита природе не треба да буде издвојена из развојних политика, већ да очување природних ресурса представља један од услова одрживог и квалитетног развоја Апатина, Војводине и Србије.
„Горње Подунавље је у том смислу посебно драгоцено. Ово подручје део је великог природног система Дунава и једног од најзначајнијих европских коридора биодиверзитета“, истакла је Гојковић.
Према њеним речима, очување овог простора захтева сарадњу институција, локалних самоуправа, стручне и научне јавности, невладиних организација и локалног становништва.
Директор ЈП „Војводинашуме“ Роланд Кокаи истакао је да је на подручју Горњег Подунавља током претходних година спроведен велики број конкретних мера активне заштите природе.
Међу њима су ревитализација бара, рукаваца и влажних станишта, обнова водног режима, уклањање инвазивне вегетације, заштита станишта угрожених врста и мониторинг.
Кокаи је навео да је у претходних 15 година на подручју Горњег Подунавља реализовано 11 међународних пројеката укупне вредности веће од 2,5 милиона евра. ЈП „Војводинашуме“ тренутно учествује у 15 пројеката, са буџетом од око девет милиона евра, док је још седам пројеката укупне вредности око 6,5 милиона евра у процесу евалуације.
Он је посебно издвојио и међународно признање које је Горње Подунавље ове године по трећи пут добило за одрживи туризам у заштићеним подручјима, за период од 2026. до 2030. године. Према његовим речима, Горње Подунавље је и даље једино подручје у Србији које носи ово признање.
Кокаи је нагласио да је сарадња Министарства, Покрајинског секретаријата, завода, локалних самоуправа и других партнера кључна за дугорочну заштиту резервата, посебно у условима нових изазова које доносе климатске промене. Најавио је наставак ревитализације бара, очувања гнездилишта орла белорепана и обнове аутохтоних шума.
Значај Горњег Подунавља превазилази границе Србије. Од 2017. године ово подручје део је UNESCO резервата биосфере „Бачко Подунавље“, док је од 2021. укључено и у прекогранични UNESCO резерват биосфере „Мура–Драва–Дунав“, који повезује заштићена подручја Србије, Хрватске, Мађарске, Словеније и Аустрије.
У оквиру свечаности уручене су плакете појединцима и институцијама које су дале допринос заштити, очувању и промоцији Горњег Подунавља. Међу добитницима признања су Општина Апатин и Град Сомбор.
Присуство представника националних паркова и заштићених подручја из других подунавских земаља додатно је указало на међународни значај резервата и потребу сарадње и размене искустава у заштити природних вредности дуж Дунава.
Обележавање 25 година заштите било је прилика да се подсети на досадашње резултате, али и на обавезу да се природне вредности Горњег Подунавља сачувају и унапреде за будуће генерације.
