НОВОГРАДЊА У АПАТИНУ СКУПЉА ЗА 19 ОДСТО У ОДНОСУ НА ПРОШЛУ ГОДИНУ

APATIN EKONOMIJA SOMBOR VESTI

Републички геодетски завод у свом најновијем извештају са тржишта непокретности за прво полугодиште 2020. године наводи да је у Апатину од почетка године обављена купопродаја 17 станова у староградњи и 20 новоизграђених станова.
Просечна цена квадрата стана у староградњи на територији општине Апатин у првој половини 2020. године године је износила 368 ЕУР/м2, и то у распону од 233 до 550 ЕУР/м2. Док је просечна цена квадрата нових станова у Апатину 503 ЕУР/м2, у распону од 437 ЕУР/м2 до 551 ЕУР/м2. У поређењу са првом половином 2019. године регистрован је тренд повећања просечне цене квадрата код староградње за 10 процената, а у новоградњи за чак 19 одсто.

У Сомбору је просечна цена за квадрате из староградње 476 ЕУР/м2 док је за стан у новоградњи потребно издвојити од 577 до 939 евра по квадрату .

Kада је реч о пољопривредном земљишту, у Западнобачком округу је на основу закључених купопродајних уговора просечна цена по хектару била 8.550 евра, што је земљу из нашег округа сврстало међу најскупље у држави. РГЗ управо у свом извештају наводи како је међу три највреднија купопродајна уговора за пољопривредно земљиште у протеклих 6 месеци у Србији, онај из Чонопље где је за 132 ха ораница плаћено 1.153.210 евра.

Гледајући стање на тржиштуу непокретности на територији целе Србије за првих шест месеци наводи се да је број промета у односу на исти период прошле године опао за 14%, а број прометованих непокретности за 13%, док је количина новца на тржишту опала за 8% у укупном износу промета од 1,7 млрд ЕУР. Из тога произилази да су у промету биле скупље непокретности.

РГЗ у извештају указује да је током последње три године тржиште непокретности у Србији доживело експанзију и највећи раст још од 2008. године. Томе су допринеле ниске каматне стопе, измена закона и легална градња, Град Београд као раскрсница путева и центар југоисточне Европе, велики број страних представништва и устаљено мишљење грађана да је улагање у непокретности сигурно улагање.

Kада је реч о начину плаћања, станови су у првом полугодишту 2020. године плаћани готовином у 67% у односу на 33% плаћаних из кредитних средстава. Поређењем са истим периодом претходне године за 5% је више станова плаћено из кредитних средстава.

Према овом извештају учешће страних држављана у купопродајама је близу 1%. У поређењу са претходним периодима од 2017. године, тај проценат је исти осим у 2019. години где страни држављани учествују са 2%.

На тржишту непокретности у Републици Србији је у првој половини 2020. године сачињено 40.884 уговора о купопродаји непокретности које је кроз Регистар цена непокретности обрадио Републички геодетски завод. Број остварених купопродаја је за 14% мањи у односу на број купопродаја из првог полугодишта 2019. године.

Број продаја станова у новоградњи је за 12% мањи у односу на прво полугодиште прошле године.

Посматрано по регионима, највећи број купопродаја регистрован је на територији Војводине, затим на територији Града Београда, територији Шумадије и западне Србије и територији јужне и источне Србија.

У првом полугодишту 2020. године на тржишту непокретности највише су учествовали станови, грађевинско земљиште, пољопривредно земљиште, стамбени објекти, помоћни објекти, гаражни простори и друго. Значајно је повећан број продаја викендица, које у укупном обиму промета учествују са 1%.

У периоду пре ванредног стања непокретности су се прометовале у сличним процентима као и у претходним периодима.

За време ванредног стања у односу на укупан обим промета, станови су се продавали у знатно већем проценту у поређењу са претходним периодом, док је продаја грађевинског земљишта, пољопривредног земљишта и стамбених објеката била у нешто нижим процентима.
У првих шест месеци 2020. године у Србији се куповале скупље непокретности, показује анализа РГЗ

После ванредног стања, тржиште се вратило на ниво пре ванредног стања, где су станови и даље најтраженији на тржишту непокретностим али је њихов учинак у укупном обиму мањи, а повећан је учинак грађевинског земљишта, пољопривредног земљишта стамбених објеката и викендица, наводи се у извештају.

Највише новца је учествовало на тржишту непокретности у Граду Београду близу 875 мил ЕУР, од чега су станови 594 мил ЕУР. Следе Град Нови Сад са 199 мил ЕУР, Град Ниш са 57 мил ЕУР, Суботица са 28 мил ЕУР, Kрагујевац са 26 мил ЕУР, Нови Пазар са близу 23 мил ЕУР, Панчево са 21 мил ЕУР.

Станови у првом полугодишту 2020. године имају највеће учешће у укупној новчаној суми са од 936 мил ЕУР.

Најскупљи квадрат у Србији и у првом полугодишту 2020. године је на ексклузивној локацији Београд на води и коштао је 9.124 ЕУР по м2, а највише новца за стан у износу од 1.380.888 је издвојено је такође у Београду на води. Првих 40 најскупљих станова, по јединичној цени, продато је у Београду на води.

Kада је реч о староградњи највиша цена по квадрату плаћена је 3.737 ЕУР за стан на Старом граду, а највише новца у износу од 810.000 ЕУР издвојено је за петособан стан такође на територији те београдске општине.

Укупан број прометованих пословних простора у првом полугодишту године је за 15% мањи у односу на исти период претходне године. Највећи број прометованих пословних простора је на подручју општина Нови Сад и Нови Београд.

У првој половини године на територији Републике Србије прометовано је укупно 6.847 кућа, а регион Војводине је на првом месту по броју продаја кућа.

Укупан број прометованог грађевинског земљишта у првом полугодишту 2020. године је 8.497, што је за 2% мање у односу на исти период претходне године. Највећи број прометованог грађевинског земљишта је на подручју Војводине.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.