Православни верници данас, 14. фебруара славе Светог Трифуна, који се сматра заштитником виноградара и пољских радова. Свети Трифун је у народу познат и под именима Орезач, Зарезан, Зарезојло, Свети Трипун, Свети Тривун.
Према предању, свети Трифун рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној породици и био је веома побожан од најранијег детињства. Као дете време је проводио чувајући гуске, а од Бога је добио „дар чудотворства и исцељења“, па је за живота исцелио многе болеснике, истеривао демоне из многих људи и помагао онима који су му се обраћали за помоћ.
Бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства па је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.
Према легенди, Свети Трифун имао је исцелитељске моћи. Постао је познат након што је исцелио принцезу Гордијану, ћерку римског цара Гордија од душевне болести због чега га је цар издашно наградио. Трифун је све богатство поделио сиромашнима и наставио да чува гуске. Погубљен је за време владавине цара Декија, прогонитеља хришћана, јер није желео да се одрекне своје вере. Сахрањен је у свом родном месту.
Светог Трифуна славе еснафи, виноградари и механџије. Слава Свети Трифун се на посебан начин обележава у домаћинствима која се искључиво баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.
У народу је за овај празник везано мноштво разних обичаја и веровања.
Будућу да је Свети Трифун слава виноградара, на овај дан је обичај да виноградари орежу барем један чокот винове лозе након чега га поливају вином. Веровање је да ће тако виноград богатије рађати.
Култ Светог Трифуна веома је развијен у српским крајевима, а неке српске породице га славе као крсну славу. Слава Светог Трифуна се на посебан начин обележава у свим домаћинствима која се искључиво баве виноградарством и воћарством уз пресецање славског колача и симболичног орезивања чокота у виноградима.
У виноградарским крајевима Војводине, Шумадије и Поморавља ово је највећи винарско-виноградарски празник.
Верује се и да Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и од тог дана снег почне да се топи. По неким схватањима овим даном почиње пролеће, природа почиње да се буди, као и љубав код људи.
