Urbanu sredinu čini prostor pretežno betonskih konstrukcija i građevinskih materijala, gde se malo vremena posvećuje zelenilu, iako smo svesni njegove važnosti za živi svet. Stručnjaci preporučuju svakodnevni odlazak u neku od zelenih oaza grada. Ili, u nedostatku vremena, da se i najmanji mogući prostor pretvori u oku prijatan zeleni kutak. Povećanje zelenih površina u gradovima pozitivno utiče na mentalno zdravlje ljudi i smanjuje anksioznost, pokazuju studije. Čak i samo ozelenjavanje radnog prostora daje dugoročno bolje rezultate kod zaposlenih, nego rad u prostorijama bez zelenila.
U našem gradu ima dovoljno površina koje mogu da se pretvore u prave zelene oaze, ali da bi pravilno funkcionisale i da se ljudi u njima prijatno osećaju, najbolje je prepustiti uređenje stručnjacima. Tada ovakav zeleni prostor na građane pozitivno deluje godinama.
Zeleni tim Apatina radi na funkcionalnom osmišljavanju zelenila na manjim i većim površinama, a čine ga dva stručnjaka iz ove oblasti Milana Cvetićanin, dipl. ing. hortikulture i Vlasta Miljuš, dipl. ing. pejzažne aritekture.
Upoznale su se radeći u Srednjoj građevinskoj i drvoprerađivačkoj stručnoj školi gde su predavale stručne predmete. Već tada je bilo primetno da se odlično dopunjuju kada rade zajedno. Školski enterijer i eksterijer su preuredile, ozelenele i učinile mnogo prijatnijim za boravak učenika. Videlo se da rade sa entuzijazmom i ulažu mnogo znanja i ljubavi. Ipak, stvarnost je surova, a za opstanak njihovog smera trebalo je više od velike volje dve profesorke.
– Nakon gašenja smera tehničar za pejzažnu arhitekturu obe smo ostale, kao tehnološki višak, bez posla. Nekako, baš u vreme kada je postalo izvesno da će se naše angažovanje u školi završiti, dobile smo ponudu za izradu jednog idejnog rešenja privatnog dvorišta i podizanje travnjaka, i tako je krenulo. Hortikultura i pejzažna ahitektura su dve oblasti delovanja koje su veoma srodne i isprepletene. Hortikultura se bavi proizvodnjom i negom ukrasnih biljaka, a pejzažna arhitektura izradom projekata i idejnih rešenja ozelenjavanja gradskih i vangradskih prostora. Ali, jedan pejzažni arhitekta mora jako dobro da poznaje biljni materijal koji koristi, a isto tako inženjer hortikulture mora da zna na koji način i gde može da iskoristi koju biljnu vrstu. Upravo iz tog razloga nas dve u Zelenom timu nismo nikada strogo razgraničile poslove, radimo sve timski. Ponekad se našalim da je Milana finansijski direktor i menadžer za odnose sa javnosti, jer joj to bolje leži nego meni, kaže Vlasta Miljuš.
Kada mlad čovek ostane bez posla, a svestan je da dobro radi u oblasti u kojoj se školovao, na videlo dolazi njegova kreativnost i domišljatost, ali i potreba da se reši problem egzistencije. Sve se to kod ove dve mlade dame spojilo u pozitivno razmišljanje da treba nastaviti raditi i to u onome što su najbolje znale.
– Kada smo osnovale Zeleni tim ideja je bila da se bavimo izradom idejnih rešenja za ozelenjavanje okućnica i poslovnih prostora, ali i onim što je za Apatin novina, pružanjem usluga stručnog održavanja zelenila u enterijeru i eksterijeru. Ljudi koji imaju svoje poslovne prostore, posebno kada je njihova delatnost vezana za turizam imaju potrebu da taj prostor urede, a ne znaju kako ili jednostavno za to nemaju vremena. Zeleni tim rešava ovakve probleme, jer pružamo uslugu od izrade idejnog rešenja, sadnje do pravilne nege zasađenih biljaka. Održavanje zelenila radimo na godišnjem ili sezonskom nivou, ali i po pozivu za određene intervencije na zelenim površinama. Često nas građani kontaktiraju samo radi nekog saveta vezanog za određenu vrstu ili gde mogu da kupe neku biljku. Trudimo se da svima odgovorimo i pomognemo. Ono što, takođe, radimo, za sada u manjem obimu, je proizvodnja ukrasnih biljaka koje koristimo za potrebe sadnje u našim radovima, rekla je Vlasta Miljuš.
Zeleni tim postoji dve godine i za to vreme Milana i Vlasta uredile su nekoliko privatnih okućnica i dvorišta. U poslednje vreme ovaj tim građani povezuju sa uređenim zelenilom oko „Zlatne krune” i na apatinskoj marini. Dok primaju čestitke i pozitivne kritike posetilaca, kažu da kod ovih objekata, pored sadnje čine i uslugu održavanja zelenila.
– Prošle sezone bile smo angažovane i na uredjenju delova prostora oko Banje „Junaković“. Najveći deo poslova obavljamo same, ali ne retko nam u pomoć priteknu i članovi porodice, rođaci, pa nekad čak i bivši učenici. Naš prvi zajednički rad bio je logo ATC-a kod pijace, na čijem se održavanju, na žalost, više ne radi i slova se teško naziru. Pošto je naš “prvenac” teško nam je da ga gledamo zapuštenog, iskrena je Milana Cvetićanin.
Zeleni tim ima odgovor i na naše pitanje sa početka teksta, kako pomoći u smanjenju zagađenja planete Zemlje i smanjenju štetnih posledica istog.
– Sadnja zelenila i održavanje zelenih površina u naseljenim mestima je jedan od načina poboljšanja kvaliteta života u gradu. Pored one najuočljivije funkcije, a to je estetska, zelene površine imaju i čitav niz drugih povoljnih uticaja na gradsku sredinu kao što su: umanjenje visoke letnje temperture, ubalažavanje uticaja vetra, pročišćavanje vazduha i obogaćivanje vazduha kiseonikom, taloženje i vezivanje prašine, smanjenje buke, savetuje apatinski Zeleni tim.
Kako se uopšte bira zemljište, biljke, ideje i rešenja za formiranje zelene površine?
– Dobro poznavanje bioloških karakteristika biljnog materijala omogućava nam da izbegnemo uobičajene greške kod sadnje. Kada se planira ozelenjavanje nekog prostora veoma je važno što bolje upoznati sve uslove koji u njemu vladaju, od toga koliki je prostor i sa čime je ograničen do toga kojoj strani sveta je izložen i kakvo je zemljište, kao i šta su konačna očekivanja od tog prostora. Tek tada se radi izrada kompozicionog rešenja uz pravilan izbor biljnih vrsta koje će u najboljoj meri ispuniti konačne zahteve. Tako se smanjuje mogućnost da posadimo nešto što će brzo prerasti svoj prostor, ili što neće dati dobre rezultate. Veoma je važno sagledati kompoziciju u periodu od pet, deset ili više godina ukoliko se radi o drveću i biljkama koje sporije rastu, kaže Milana.
Za zelenilo našeg grada kažu da ima veliki biljni potencijal. Obe smatraju da Apatin poseduje veliku vrednost u mnoštvu stabala starosti preko sto godina. Na žalost, ova vrednost se slabo čuva.
– Mislim da ne postoji evidencija ovih stabala, i da se ne radi ništa po pitanju njihove nege i zaštite, a sa druge strane da se lako donosi odluka da se takva stabla poseku. To je moje mišljenje kao posmatrača, jer nisam dovoljno upućena u problematiku. Znam da njihovo odžavanje iziskuje određena novčana sredstva. Ono sto je pohvalno jeste da iz godine u godinu naša glavna ulica “procveta”, kaže Vlasta Miljuš.
Primetno je da ime Zelenog tima postaje prepoznatljivo u našem gradu, a pozitivno je što građani lako mogu doći do saveta i stručnog uređenja svog dvorišta, bašte, ulaza u kuću. Skoro sve je moguće osvežiti biljakama i pretvoriti u prijatan zeleni kutak.
Za lakšu dostupnost građanima Zeleni tim je na društvenoj mreži otvorio facebook profile pod istim imenom, a moguće ih je i sresti ispred neke od zelenih površina koje su vredno uredile i na koje su ponosne.
Autor-Mara Vuković
