Представљени резултате истраживања Црвеног крста Србије и ПИН – Psychosocial Innovation Network о ставовима грађана према миграцијама.
Истраживањем је било обухваћено 304 испитаника из шест самоуправа, међу њима и из Сомбора. Учествовали су још становници Београда, Шида, Кикинде, Суботице и Пирота, места у којима је најзначајнија концентрација миграната. Дневни лист Данас преноси да је на конференцији Црвеног крста Србије и ПИН-а, под називом „Социјална инклузија миграната: истраживање ставова према миграцијама и препоруке за смањење дискриминације“, указано да око трећине испитаника сматра да мигранти могу да уђу у Србију, само како би наставили ка другим државама. Четвртина испитаника (око 25 одсто) верује да је у реду да неки мигранти буду у Србији, али да не буду охрабрени да остану, односно да им не пружају услуге које ће учинити њихов боравак пријатним – наводи се у истраживању. Позитиван став који подразумева да мигрантима треба пружити све услуге и омогућити да се интегришу у српско друштво, уколико то желе, има 17 одсто грађана.
Приликом представљања резултата, докторка психолошких наука Јована Бјекић из ПИН-а, указала је да на питање да ли људи, из економских разлога, имају право да се преселе у другу земљу, укључујући и Србију, десет одсто испитаника је одговорило са „не”, а исти проценат је одговорио да „не смеш да напустиш своју земљу ако се налази у рату, већ да треба да ратујеш”. На питање да ли људи имају право да побегну у другу земљу од ратова и прогона, укључујући и у Србију, пет одсто испитаних се нимало не слаже с тим, седам одсто се углавном не слаже, док трећина није сигурна шта би одговорила. Како је предочила Јована Ђекић, чак 41 одсто испитаних грађана је одговорило да се не слаже да мигранти трајно остану у Србији, док је за већину неприхватљиво да им мигранти буду комшије, сарадници на послу или чланови породице.- Истраживање показује и да је јака и религијска црта, па постоји мишљења да мигранти не могу да живе у Србији јер су друге вере, као и да не желе да се прилагоде „нашем начину живота“.
Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије је говорила о препорукама за смањење дискриминације према мигрантима. Сматра да је у свакој држави на мигрантској рути потребно интезивно радити на информисању грађана о поштовању људских права, међународног хуманитарног права и конвенција, али и о томе шта је дискриминација, како је препознати и које мере држава предузима да је смањи. (Soinfo)
