Zastrašujuća metoda identifikacije, koju je još 2013. predložila Motorola, pilule su u kojima se nalaze minijaturni uređaji koji se napajaju uz pomoć želudačne kiseline
“U iduće dve godine, lozinke će nestati. Potpuno će napustiti svet”, izjavio je Frank Abagnale, najpoznatiji prevarant na svetu, krajem prošle godine u svom predavanju o privatnosti i sigurnosti na internetu u sklopu edukativnog programa Talks at Google, prenosi portal Jutarnji.hr.
Nekadašnji kradljivac identiteta specijaliziovan za krivotvorenje čekova, čija je holivudska životna priča ispričana u filmu nominiranom za Oscara “Ulovi me ako možeš” (Abagnalea je igrao Leonardo Di Kaprio), danas je jedan od vodećih stručnjaka za sajber sigurnost i sprečavanje prevara. Kao jedan od najvećih živij specijalista za zaobilaženje pravila, već godinama upozorava na manjkavosti klasičnog koncepta lozinke, danas već vrlo staromodnog načina dokazivanja identiteta.
Upravo zato, poslednjih je nekoliko godina, u saradnji s američkom CIA, proveo razvijajući tehnologiju Truesona (izvedeno od “true person”, odnosno “prava osoba”, op. a.) koja omogućuje, kako kaže Abagnale, stopostotnu sigurnu proveru identiteta putem mobilnih uređaja. U Truesonu je deset miliona dolara uložio i Microsoft, te početkom februara najavio revolucionarnu promenu u funkcionisanju svog operativnog sistema – nova verzija Windows-a (Windows 10 S) biće lišena lozinke.
Ipak, put do izumiranja najvećeg prokletstva digitalnog doba još je dug, a izgleda da će situacija za korisnike, pre nego što se poboljša, s vremenom postajati sve komplikovanija.
Koncept lozinke postoji otkako je sveta i veka, a u zapadnoj kulturi se prvi put pominje još u Starom zavetu, to jest Knjizi o sucima, kada su Efrajimovci u bici kod Jordana, upravo zahvaljujući lozinki, potukli Gileađane – poginulo je, kaže Biblija, 42 hiljade ljudi iz Efrajimova plemena. Kako bi raspoznali svoje od neprijatelja, Gileađani su svakog ko bi hteo da pređe jordanske dubine tražili da izgovori “Šibolet”, a kako je Efrajimovcima izgovaranje slova “š” bilo izazov, pa je iz njihovih usta izlazilo “Sibolet”, Gileađani su vrlo lako mogli da razaznaju po kome bi, je li, valjalo udarati.
I Ali Baba je zahvaljujući lozinki “Sezame, otvori se” došao do zlata i dragulja, a šiframa su se – što vizualnim što auditivnim – kroz istoriju služila i mnoga tajna (i nešto manje tajna) društva, špijuni i svi ostali koji su određene informacije na jednostavan način želeli da zaštite od neželjenih pogleda.
Ipak, izgleda da će se metode autentifikacije razvijati u biometrijskom smeru. Naposletku, veliki broj pametnih telefona već koristi otisak prsta za otključavanje uređaja, a s obzirom na to da i većina računara danas ima ugrađenu kameru, nije neoprezno pretpostaviti da bi se uređaji uskoro mogli otključavati i skeniranjem šarenice, takođe jedinstvene za svakog čoveka. I svako srce kuca na jedinstven način, pa je tako kompanija Nymi razvila narukvicu koja prati otkucaje srca, te tako potvrđuje identitet nosioca. Jedinstven je i uzorak vena na šaci, u čemu je priliku ugledao Samsung, te još 2015. patentirao pametni sat koji mapira vene i tako identifikuje korisnika. Google, pak, radi na tehnologiji koja će, uz pomoć kamere, meriti dimenzije određenih delova tela, te odnose među njima, a kao metode identifikacije uskoro bi se mogli koristiti i selfiji, način kako se miču usne dok govorimo, ton i boja glasa…
Možda najbizarnija, ujedno i zastrašujuća metoda identifikacije, koju je još 2013. predložila Motorola, pilule su u kojima se nalaze minijaturni uređaji koji se napajaju uz pomoć želudačne kiseline: progutamo tableticu i počinjemo da odašiljemo, za nas, jedinstven signal koji onda, na određenoj udaljenosti, može prepoznati naš računar, telefon ili šta god drugo. Verovatno je važnije da će nas tako moći prepoznati i neko drugi, pod uslovom da poseduje čitač signala. Možda se više nećemo moći sakriti od konduktera, policije, poreskih inspektora, niti pobeći iz kafića bez plaćanja računa, no ako ništa drugo, barem nam niko neće moći da nam ukrade identitet.
Ili će za to morati svojski da se potrudi.
