ВАТРА ОДНЕЛА ПОЛА ВЕКА РАДА- ПОРОДИЦА ПИНЋИР КРЕЋЕ ИЗ ПОЧЕТКА

APATIN HRONIKA VESTI

Дан након великог пожара на пољопривредном газдинству породице Пинћир у Апатину, призор на имању је готово апокалиптичан.

Ватрена стихија је за свега неколико сати уништила велики део онога што је ова породица стварала више од 55 година.

Према првим подацима, у пожару су потпуно изгорела 44 пластеника, на површини већој од једног хектара. Бројни објекти, трактори и друга механизација, прикључне машине, системи за наводњавање, пумпе, алати и друга опрема неопходна за производњу нестали су у ватреној стихији.

На месту где су до јуче били засади и пластеници, данас су остале нагореле металне конструкције, истопљена пластика и уништена механизација.

Тачна штета тек треба да буде процењена, али прве процене говоре да би само за враћање газдинства у стање у којем је било пре пожара могло бити потребно око 200.000 евра.

Најстарији члан домаћинства, Владо Пинћир, кроз сузе препричава синоћњи догађај.

Каже да породица готово читав дан проводи на газдинству, да се кући углавном одлази само на спавање, а да се понекад и ноћ проведе међу пластеницима.

Повртарска производња, како каже, тражи непрекидну пажњу породице и радника. Око 21 час кренуо је кући, али се недуго потом вратио на газдинство како би пребацио систем за наводњавање и воду усмерио на други део производње. Тада је угледао пламен.

Ватра се ширила великом брзином. Сува вегетација, пластика са пластеника и изузетно јак ветар створили су услове у којима се пожар за кратко време претворио у ватрену стихију.

Стабла ораха преко 20 метара висине горела су као чачкалице – описује Владо размере пожара који је затекао.

После више од 55 година рада, каже да ни сам у овом тренутку не зна како ће све вратити на оно што је било.

Не знам како ћемо поново. Али морамо, каже Владо.

За породицу данас, међутим, нема много времена за предах.

Од јутра су на газдинству пријатељи и људи који помажу у рашчишћавању. Први и најхитнији задатак је да се поново успостави наводњавање дела производње који је преживео пожар.

Због високих температура, воду што пре морају добити преостале биљке, али и расад који се налази у пластеницима које ватра није захватила. Од тога зависи да ли ће Пинћири успети да сачувају део производње и наставе посао којим се више од пола века баве.

Колико је ова породица позната и цењена међу Апатинцима показало се већ синоћ.

Вест да гори газдинство Пинћира брзо се проширила градом, а на место пожара почели су да пристижу комшије, пријатељи, муштерије …

У гашењу пожара и спасавању имовине учествовало је више од стотину људи. На терену су била четири ватрогасна возила, десетине ватрогасаца, полицајци и бројни грађани који су дошли са једном намером – да се спасе оно што се још могло спасити.

Породица Пинћир више од пола века производи поврће у Апатину. Реч је о домаћој производњи, поврћу за које генерације Апатинаца знају одакле долази и ко га производи. Нису једини који се овим послом баве, али су међу најстаријим повртарским породицама у Апатину и деценијама уживају поверење својих купаца.

У производњу је укључена читава породица Владо, синови Игор и Борис, снаје, као и супруга Вера, дугогодишња просветна радница кроз чије су учионице прошле генерације апатинских ученика. Игор и Борис наставили су породичну традицију и годинама стицали знање и искуство у повртарској производњи.

Полиција је након пожара обавила увиђај, а шта је тачно довело до избијања ватре требало би да буде утврђено даљим радом надлежних служби и форензичким анализама.

У међувремену, међу Апатинцима је самоиницијативно покренута идеја да се породици помогне у обнови онога што је уништено. Бројни грађани већ су се јавили са жељом да помогну, новчано, материјалом, опремом или радом на рашчишћавању газдинства.

За оне који желе да се прикључе овој иницијативи, остављен је рачун:

Прималац: Игор Пинћир

Број рачуна: 205900101960640527

После ноћи у којој је за неколико сати нестао велики део онога што је стварано деценијама, пред породицом Пинћир је тежак посао обнове. Први дан после пожара, међутим, показао је да у том послу имају на кога да се ослоне.