Ада која се формирала на средини живог тока Дунава код Апатина, тачније код полустрва, односно градске плаже, не угожава речни саобараћај, рекао је је Урош Стојковић, из Лучке Kапетеније. – Ада која се направила на том делу Дунава је скоро природни ток реке. Са хрватске стране обале Дунав је одувек имао већу дубину где бродови могу безбедно да плове. Због ове Аде, чија површина је око једног хектара, а на којој већ израстају младице врбе пловидба и наша страна обале не би требало да су угрожени- изјавио је шеф Kапетаније.
Он још додаје да је овим наша страна, која је много плића за пловидбу, заштићена од даљег урушавања. – За сад нисмо имали примедбе бродовласника да им је пловидаба отежана или онемогућена због Аде-каже Стојковић.
Речни бродови, како сазнајемо, имају потребну ширину од око 250 метара Дунава, да пролазе хрватском страном обале. Што и чине.
Такође, из незваничних извора, сазнајемо, да се на тој Ади, упркос бројним покушајама песак није могао у потпунисти рефулисати, јер је једноставно речено подводни део, испод нагомиланог песка, муљ. Ова информација није потврђена али је меандрирање Дунава од памтивека било енигма упркос софистцираним анализама и методама његовог испитивања.
