ИЗ МОГ УГЛА: ЗАГАЂЕЊЕ, ДВА ОКА, КРАЉ, ПОРЕЗИ

APATIN IZ MOG UGLA VESTI

ЗАГАЂЕЊЕ

Ма зар може бити нормално да један наш суграђанин „ладно“ објави на посту да ће наш Апатин бити само месна заједница Сомбора, или још градацијски и фигуративније, Оџака.

Но не брине та објава. (Иако мора признати неки су на њену насели). Што је био циљ. Али све нешто мислим шта је могла ова, по мени непроверена информација, изазвати реакције грађана. Да ли се знало да ће се изазавати страх и паника. Наравно. Али лично бих рекла да је то мало дубља политикантска игранка у питању. ( Као да нам цео живот није једна те иста игранка).

Јел он, или су они, били свесни, шта раде?

Ајд, бре, маните се атмосфере страха и панике, иоанако нам је све загађено, окренети се нормалном животу. Ајмо, на Дунав!!!

ДВА ОКА

Моја колегиница са факса у Београду удала се у студентским данима за једног студента Црногорца. (А њих је на Политичким наукама у метрополи 70-тих било крш.) Она је, наравно била заљубљена у витког, и морам рећи за оно време са популарном таласастом косом, Пјелопољца. Брак је трајао буквално шест месеци. Али је он добио на основу пријаве стана боравка у кући њених родитеља на Чубури, београдску стипенидију. Постао човек Београђанин. И, како је тада било, добио београдско-србијанску стипендију.
Уз то, такође је тада било, добио и некакву из своје Црне Горе. И сећам се тада, сви смо били у чуду, како то да су наша „браћа“ Црногорци увек имали МИНУС НУЛА примања у фамилији што им је аутоматски обезбеђивало студентски кредит а да не говорим о домовима где су суверено владали, распоређивали и додељивали собе.

Е, то је истина, искуствено пренета.

Зато ми је мука о „два ока у истоје глави“ или „глава са две ока“. И зато сам одлучила, поред осталог, да не будем Југословенка, као што сам била цео живот.

КРАЉ

Ових дана гледала сам готово све вести ТВ-а из региона. Примећујем, да нико скоро није обратио пажњу на стварање и значај Краљевине СХС, осим нас. А још кад сам чула како је наш краљ финанисрао династију Петровић, да би се одржала „наша два ока“ све се мислим да смо ми поприлично, у најблажој форми речено, наивни.

Где прођоше наши векови, легенде…А са њима наши актуелни животи!

ПОРЕЗИ

Ових дана смо само у исписивању бројки и адреса коме све плаћамо порез. Мој друг за одводњавање платио 3.500 динара. Питам га јел он поседује неку латифундију а он одговра: „Ма јок, нисам плаћао, па ми ударили камате“.

Неко овај порез добио, неко не. Грађани у зградама питају јел плаћају саксије за цвеће!

аутор: Софија Пуалић Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.