UPRAVNICI ZGRADA
Novo zanimanje koje propisuje zakon je obaveza stanara zgrada da imaju, kako su ih nazvali, upravnike zgrada. Narod još zbunjen ne zna ništa o tim novim upravnicima (rogobatne li reči). Em što ne zna narod, nego čini se da ne znaju lepo objasniti ni oni koji treba narod da upute u suštinu posla koji će oni obavljati u zgradama. Dosadadašnja iskustva svedoče da većina stanara zgrada nije razumela objašnjenja koja su im data o ulozi ovih upravnika. Te tako mnogi smatraju, recimo, da je to neko ko treba da čisti stepenište, održava zajedničke sijalice…
Kako je ovom tekstopiscu objašnjeno upravnici su profesionalci koji moraju da budu na raspolaganju stanarima 24 sata. Dalje, da po prijavama stanara, oni angažuju majstore, koji će otklanjati kvarove u stanovima i na celoj zgradi, od krova, preko vodoinstalacija, struje i sve druge neophodne radove. Dakle, upravnici nisu oni naši stari haus majstori, koji su stanovali u zgradama u kojima su popravljali sve one sitnice u stanovima a zauzvart su dobijali besplatan stan.
Zbog svega što zakon reguliše preko uloge upravnika valjalo bi da nadležni organizuju jedan ozbiljan skup stanara svih zgrada i svima zajedno objasne šta definiše mesto upravnika. Jer, jedan upravnik može da opslužuje više zgrada. Naravno, šta ste i mislili, plaćaće ih svi stanari.
ŠUT NA PIJACI
Moja prijateljica koja sada živi u inostranstvu, a naša je Apatinka, bila je pomalo šokirana kada je u želji da vidi novu pijacu, na placu iza zgrade pijace, videla kako izgleda to mesto na kome se prodaje roba, kukuruz, posuđe… Plac na zemlji, u prašini, šut na sve strane, cigle, malter, pesak, otpad, još valjda iz vremena gradnje ove čuvene „najmodernije tržnice na Balkanu“. Kada sam joj ispričala istorijat ove „tržnice“ po kome ništa nije pripalo opštini pitala je: Ko je onda održava? Na to pitanje nisam imala odgovor. Zna li možda neko, pita ona? Ni na to nisam imala odgovor? Na mnoga od pitanja vezana za pijacu kao da niko ne zna odgovor, ili se možda krije, zbog svih onih koji su profitirali u ovom tobožnjem javno-privatnom projektu.
BANKOMAT
Čudo jedno šta sve možeš saznati ako stojiš ispred bankomata u vreme isplate penzije i čekaš u dugim redovima. Od potpuno nepoznatih ljudi tako saznaješ koliko radnog staža imaju a koliko im je mala penzije, šta je problem u njihovoj ulici, ko i kako radi u avnim službama, kako (ne)funkcioniše Dom zdravlja, koja bolest se kojim prirodnim preparatom leči, pa sve do toga šta danas kuvati? Ideje za razgovor samo naviru. Bankomat je tako zamenio pijacu i kafanu.
TALENTI
Sestre Dobrijević, učenice osnovne škole u Apatinu, briljirale na takmičenju iz hemije. O tome su pisali lokalni mediji. Talentovani, koje treba isticati kao primer deci, za medije nisu nažalost više interesantni.
O ovakvim lepim vestima, pozitivnim primerima, nekada su pisale najtiražnije nacionalne novine. Sada to za većinu novina ovakve vesti nisu zanimljive. One se bave rijaliti učesnicima, estradaom, crnom hronikom… Što se onda čudimo šta su uzori našoj deci, od silikonki do mafioza! Strašno!
Za novine nije ni priča o našoj doktorki Nadeždi Basara, naše gore list, koja je uradila više od 2.000 transplantacija matičnih čelija kojima se uspešno leči rak.
autor: Sofija Pualić Špero
