ИЗ МОГ УГЛА- УГРОЖЕНИ, KРАЂЕ ПАРАДАЈЗА И РУГЛО

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA VESTI

УГРОЖЕНИ
Најугроженија категорија наших грађана су потрошачи. Они су угрожени у сваком погледу кад купују било шта, од прехрамбених производа до технике, а и од разних услуга, од угоститељских до занатских.
У једном друштву од нас седморо свако је имао бар једно, а више њих и неколико искустава са куповинама и услугама. Најчешће је то била куповина меса које је било покварено или је почело за свега неколико сати у фрижидеру да смрди и зелени. Сваки саговорник је имао негативно искуство са маркетом поред пијаце, где су куповали месо али нису помагале рекламације, иако су стизале за свега пола сата од пазара. Финансијски најгоре је прошао један саговорник који је купио пола прасета а оно се преко ноћи у фрижидеру усмрдело а у маркету му други дан рекли јуче је било исправно. Ништа боље није ни са техничком робом. Гаранција не значи да ће вам телевизор заменити новим. Мојој другарици се плазма ТВ у две године кварила пет пута. У продавници преко пута пијаце су је сваки пут упућивали на свог мајстора који ће јој бесплатно га поправити али да је она дужна да телевизор однесе у Сомбор где је радња њиховог мајстора. По истеку гаранције исти ТВ шести пут „црко“ она се заинатила и однесе га код једног апатинског мајстора плати 2.000 а ТВ и данас ради. О замени телевизора у продавници нису хтели ни да чују. А колики ли сте пута купили робу или сели у кафану а да нисте добили фисклани рачун?
Свих ових примера је безброј а нешто сам сигурна да нема грађанина који није имао слична искуства на било ком од ових поља.
Али, заправо је право питање, шта раде наше инспекције, ако се тако уоште могу назвати. Јесу ли оне само државни службеници на државним јаслама или су оне ту да заштите грађане потрошаче. Обилазели оне прехрамбене продавнице, односне велике системе, или су фокусирани евентуално на мале касапнице, ако су и тамо у контроли. А можда и јесу у некаквим контролама али је питање због чега, а и питање да ли у интересу грађана, или…?
П.С. Kолико ми је познато засад су само кафане на удару. И то како која. Могуће је да су и други на удару, али опет како који.

KРАЂЕ ПАРАДАЈЗА

Ајд што се краде, увек се крало, било је лопова, пљачкаша, обијача, џепароша… А ето ове године се појавио нови тип лопова који углавном оперишу по баштама берући туђи, а често и комшијски парадајз. Постаде тако парадајз роба на цени, као што су у зимском периоду прерађевине из пушница, шунке и кобасице, или крађе воћа и поврћа у пољима. Те тако једна моја познаница ујутро изашла у своју башту иза куће кад оно ниједног парадајза. А било га количински и за кување. А и она се целе године намучила око његовог узгоја. Сумња она ко је могао да дође до њене баште иза куће али шта вреди нема доказ. А коме и да пријави кад су овакве крађе код нас малтене легализоване, односно уобичајене. Ове године парађз је мета због своје високе цене а идуће ко зна шта. О толиких запуштених башта по свим улицама надрља онај домаћин који своју обрађује.

РУГЛА?

Налетим на једног случајног пролазника, који ме је препознао,љубазно се представио и замолио да пренесем његова запажања из нашег града. Он је овде већ боравио и уочио је како су нам скулптуре у граду и око бање више ругла него дика којом се ми истичемо да смо као град поносни на више од 100 скулптура. Човек је, испостави се естетског ока, радио у пројектном бироу у Београду, има смисла за амбијент. Приметио он, између осталог како су, посебно скулптуре рађене од гвожђа зарђале, нико их не одржава, па више изгледају као реликт давне прошлости, него као савремени украс града. Могуће је у праву. Ми који свакодневно пролазимо овакве ствари не уочавамо. Уосталом не знам ни да ли је неко задужен да одржава адекватно ове скулптуре. То су некад чинили појединци ентузијасти али данас изгледа таквих нема.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.