ТРАЖЕ УТОПЉЕНИKЕ
Бројни чамци, скутери, пецароши, рониоци, крстаре Дунавом, у потрази за страдалим људима из Јужне Kореје код Будимпеште, када се сударио крузер и туристичка бродица, а који још нису пронађени. Упућени кажу, да је ова помама за страдалима, настала оног часа када је саопштено, да ће држава Јужна Kореја, за сваког свог пронађеног грађанина-туристу, наградити проналазача са 50.000 евра!
Прича, тако један лађар, да је на потезу Дунава од Будимпеште низводно Баје, Бездана, Апатина па надаље до ушћа Драве, начичкано безброј „стража“ и право опсадно стање на реци и на обалама, где се траже утопљеници. Ово није црњак, ово је истина-каже лађар, додајући да је и он на опрезу док плове, јер 50.000 евра није ситница. Други кибицери са обале, добри познаваоци Дунава, веле, да у свакој несрећи и трагедији, искрсне и нешто позитивно, а то је да се рапидно повећао број оних који време проводе на реци, па макар, повод био тужан као што је овај.
ШKОЛОВАЊЕ
Родитељи основаца већ се пребирају колико ће их коштати уџебеници у основној школи. За многе 12-15 хиљада није мало, уз то по правилу купују се патике, ранци, друга гардероба, јер деца расту, издаци за ексукурзију итд. А ми тврдимо како нам је школовање бесплатно и стално спроводимо неке нове реформе у којима се уџебеници стално мењају, па нема оно као некад, да кроз целу основну школу исте уџебенике користе генерације. Е, онда тупимо бесплатно школство!
СТИД
Понекад се стидим што сам цео живот провела у новинарству. Стид ме јер се новинари међу собом почели да се обрачунавају, вређају, прозивају једни друге, редакције у вербалном рату, новинарска удружења у сукобу… Од врха до локала, од метрополе, до провинције. Утеха је једино што се у овој бранши налазе многи они који заправо нису новинари, често су неписмени… Част појединцима!
На крају, новинари су постали у међусобним сукобима, гори и од политичара, који имају легитимно право да укрштају различита мишљења и ставове, а на новинарима је да износе чињенице, а не да баратују неситинама и полуистинама, прозивајући колеге.
ЗЕЛЕНА УЧИОНИЦА
Мештани Бачког Моноштора обележили су Дан заштите животне средине на најбољи начин. Скоро цело ово село са око 3.000 становника на више начина је било укључено у ову „зелену учионицу“ радним акцијама на уређењу животне средине, приређена су едукативна предавања, а све у агилној организацији УГ „Подунав“. Моноштор је део Специјалног резервата природе „Горње Подунавље“ баш као и Апатин. Апатин иако знатно већим бројем становника, пак, тренутно нема ниједно удружење грађана (шире активно), које се бави искључиво екологијом. А имао је први, када је проглашен СРП „Горње Подунавље“ 2.000 године по имену „Плави Дунав“. То удружење је дуго активно радило, учествовало у прекограничним пројектима, са суседним земљама, али је угашено највише зато што оснивачи старили, а млади, нису били посебно заинтересовано. Ово подсећање, тек, има за циљ да пробуди енергију младих који су заинтересовани за животну средину, а верујем да их има, само им фале нешто старији, да их организују у неко еко удружење.
С.П.Ш
