SUMNJIVI ARŠINI
U našoj opštini nikako da se sredi medijska scena još iz ne tako davnog vremena kada je naprečac likvidiran „Glas komune“ (onaj stari sa tradicijom) i ondašnji Radio Apatin. Posle ove brutalne likvidacije u kojoj su učestvovali tadašnji vlastodršci a ljudi ostali bez posla medijima ovde nikako da se posreći.
Te se otvaraju, te se gase, te novi vlasnici isplivavaju, ko zna od kuda. Elem, da ne prebiram po sećanjima, jer nikakve koristi od toga nema.
Meni bliskoj temi novinarstva, pak, ovih dana, upala u oko, informacija o raspodeli budžetskih novaca za medije. Tek, nije nezapaženo da su neki, po svemu sudeći „povlašćeni“ dobili milione drugi mrvice. Sudeći po programima sa kojima su konkurisali za sredstva nije jasno na osnovu kojih su kriterijuma novci raspoređeni. Dok jedni imaju nekoliko zaposlenih koji su sada višak, drugi će se „kupati“ u lovi. Za ove koji će plivati ko ribe nikako uhvatiti za šta i koje programe se finasiraju iz budžetskih (čitaj naših) para. Uz to, vidimo da će osim medija iz iste stavke veliki novac dobijati udruženja koja čak nisu iz Apatina već iz Novog Sada, Beograda i Sombora. Valjda je to tante za tante susednih gradova.
Mislim da čak ni Šerlok Holms ni Poaro ne bi uspeli da razreše misteriju ovakve raspodele sredstava koja se desila ove godine. No živi bili pa videli šta će i kako će nas ovi milionski dotirani mediji informisati.
P.S.
Ali moram dodirnuti još jedno sećanje. Stari Glas komune i Radio Apatin su likvidirani jer je bilo objašnjenje da se mediji moraju privatizovati. E, o kakvoj je privatizaciji reč koja počiva na budžetu, prosudite sami.
LETNJE OSVEŽENJE
Moja komšinica došla iz Novog Sada da leči noge na novo uređenom izvoru sumporne vode kod Ribareva. Još ne zna efekte lečenja ali je oduševljena izletištem. Ovih dana otavara se i gradska plaža sa novim sadržajima. Eto udruženje Moj Apatin osim uređenja izvora počinje desetodnevnu akciju uređenja izletišta kraj gradske plaže uz podršku Mladih istraživača Srbije. Doći će u kamp mladi volonteri iz nekoliko zemalja. Biće to lepo druženje a koristan posao. Što bi se reklo, mic po mic, nešto lepo se ipak dešava. Grad konačno izlazi na Dunav.
KLUPE
Do sada smo se hvalili kako smo najveći grad Ličana posle Čikaga. E, od pre dve-tri godine možemo se „dičiti“ da smo grad sa najviše klupa na najmanjem mogućem prostoru. Više klupa nego građana. Ne znam da li je neko precizno prebrojao klupe jer to je zahtevan posao s obzirom na njihov broj ali znam da se trenutno pojedine u centralnoj ulici popravljaju, menjaju, doteruju.
Opet nije mi jasno kako nam te klupe tako brzo propadaju ne toliko od vandalizma, koga istina sporadičnoima, već od vremenskih prilika i neprilika.
Ipak, suštinsko pitanje je: Koliko li su ove klupe plaćene? A uz to naravno pitanje kom izvođaču? Da se nije štedelo nije. Baš kao i sad već zaboravljenim spomenicima!
Šta da se radi, kada nama matorim novinarima, sećanje daleko seže.
RIBARSKE
Hajd, da verujemo našem viskom lokalnom političaru, koji ispriča neformalno, kako će Ribarske večeri upola manje koštati, od svih prethodnih. E i tu sećanje seže kadase zna da su decenijama unazad Ribarske bile prava meka za arčenje budžetskih para. I ako budu upola manje koštale ne znači da neće biti kvalitetnije. Ako ništa mladima se program koncerata dopada.
