SPEKTAKL U APATINU
Neverovatno, iznenađujuće, pozitivno, konačno, jedna predstava digla je Apatince, u prvom redu pozorišnu euforiju među mladima. Tražila se karta više. Napravljena repriza bez da je bila planirana.
Bravo mladi Veinoviću, bravo svim glumcima, aplauz njima i publici. “Gorenje naroda”, simbolično i istinitito. Ako to znači da je teatar došao u našu provinciju znači da si naj…
A onda, posle svih pohvala, ostaje pitanje: Otkud ovakvo plodno tlo u Apatinu za ovu temu raspada ex Yu, grozne godine kroz koje smo prošli, i otkud da mladi koji nisu prošli to doba, izražavaju takav senzibilitet za to vreme, uglavnom doba njihovih roditelja, kod nekih baba i deda.
Kulturni centar našeg grada počeo je da se otvara ka novim trendovima. To je uvek tako kada dođu mladi, otvoreni za nove izazaove, ideje, predloge, sugestije… Svaka čast. Dosta okoštalih šema, ispunjavanja programa zbog programa, nas matorih…
E, zato su oni dobri jer su otvoreni, nisu sujetni, prihvataju sve što može biti iskustveno korisno.
Nisu uštogljeno uobraženi.
I ko bi rekao da će mladi Veinović pogoditi da nisu svi mladi naši za turbobfolk. Ne nije mladi reditelj-glumac ni morao da ide do Ibarske magistrale, mogao je da svrati i ovde, uz put. (Znam bar nekoliko magistrala u kojima zapevajaju gore nego na Ibarskoj). Ali eto, Ibarska je nekako sinonim, za sve naše tadašnje Juge, na svim prostorima. Nažalost u Srbiji i danas je puno takvih rupčaga u kome turbo folk vlada. (Uf, zaboravih onu veliku naduvanu divu K…).
Ali, vratimo se mi našem Apatinu, koji budi novu nadu. I najveća pristojnost je spomenuti mlade ljude koji su doprineli za nas velikom spektaklu u ovoj lokalnoj sredini: Aleksandra Bela Arsevik, Tatjana Šakić Kršić, Milica Baćanov, Sara Jošić, Anamarija Mandić, Jovana Grubor, Dragan Šijan, Zoran Taboroši, Dejan Stanivuković, Danilo Knežević, Vasilije Zorić i posebno talentovan Krsman Luka Kršić.
P.S.
Ko reče kultno “Buđenje naroda”! A ko reče, zamisli, u Apatinu?
VEČNA LOVIŠTA
Naš tragični ljubavnik, švaler, mangulica Miško, otišao je u večna lovišta, ali legenda o njemu se nastavlja. Čujem, trebao bi da ga kao velikog cara nasledi drugi Miško, ali kaže ovaj drugi, nije tako izazovan za onog vepra kao već legendarni Prvi, koga je partner tačno čekao u Prigrevačkoj šumi.
Iz sve snage podržavamo drugog Miška da nastavi stopama prvog Miška jer to je jedini način da Prigrevačka šuma ostane prirodno okruženje ljubavnog zova i razmnožavanja, a puške manje da prašte.
Ali ko zna, divljač je divljač, šuma je šuma, a priroda u okolišu Prigrevice, a sve više i Svilojeva, sa sve više tajni.
KLUPE RUINE
Verujem da nijedan gradić u zemlji nema toliko klupa na broj stanovnika kao Apatin. No, nije stvar u broju klupa, (a možda i jeste), koliko u njihovom vizuelnom izgledu. Elem, prolazim netom preko trga N. Tesle. Klupe iako je januar osunčane, prazne i propale. Sandolina ili lak oguljeni, daske samo što ne propadnu, kao da su ti od pre jednog veka. A nema im nekoliko godina. Njihov broj ne može da se izbroji, jer su načičkane kao da imamo milion stanovnika. A penzioneri neće nego na one tri ispred Maksija. Tamo imaju pregled kafića, ko sa kim, i gde…
Poenta je zapravo, ako smo već postavili klupe, održavajmo ih. Jer još nekoliko kiša ili snegova pa će se menjati daske. Koliko li je ovo čudo od klupa koštalo, a koštaće još više, ako se ne budu odražavale.
Ali mi smo i poznati po tome, što uradimo ne odražavamo. Pa, čak ni sopsteveno, a kamoli državno. Samo me zanima kako to baš da niko ne primećuje ni te tako načičkane i updaljive klupe.
TAKSI
Taksi od Apatina do Sombora moja drugarica platila 750 dinara. Somborski taksi, od Sombora do Apatina, 600 dinara. U čemu je fora ?
Autor: Sofija Pualić Špero
