ПУСТОШ
Требало је да се догоде чак три инцидента исклизнућа возова са опасним материјалима у цистернама на железници да би се нешто предузело да се овај део трасе тек сад намерава рекoнструисати. Сетих се, пак, како је некада, и то давно после Другог светског рата, железница била важна и за Апатин. Тада популарним шинобусима путовало се до Сомбора. Бројне генерације су се тако превозиле до средњих школа, попут Гимназије, које тада у Апатину није било. Ми клинци који смо становали поред пруге у Апатину радовали смо се сваком проласку шинобуса који је возио све до Мале станице путнике, раднике и ученике, и трубио не друмском прелазу, где је сада Златна круна.
Kако пруге нико после није годинама одржавао она је пропадала, прагови трулили, шине се крале, и ова траса железнице једноставно је угашена. Опустошена пруга зарасла у коров требало је да се реконструише због РТЦ-а како је локална власт најављивала пре деценију-две. (Чак су представљали у општини неки пројекти реконструкције). Од тога ништа. За Апатинце је од железнице тако остало само сећање и зграда станице са у пожару изгорелим магацинима. А све то и није тако давна прошлост, колико је мрачан повратак железнице у наш град.
П.С.
Али зато имамо пругу у Пригревици и станицу као светлу тачку о којој брине да буде што лепша појединац-ентузијаста. Kада би сви на железници радили са таквим полетом можда би нам и пруге укупно боље изгледале.
ПАРАНОЈА
Мислим да се нигде у свету, осим у периоду фашизма, у новијој историји није догодило, да се псици и књиге, избацују из школских лектира, као што се то сада догађа у екс Југи. „Дневник Ане Франк“ најпотресније сведочанство холокауста из пера једне јеврејске девојчице, признат и познат у целом свету, је избачен из лектире у Хрватској. У Црној Гори раније је из школе протерана „Kрвава бајка“ Десанке Максимовић, такође потресно књижевно сведочанство стрељања ђака у Kрагујевцу, од стране фашиста. Јесмо ли у 21. веку на корак и до спаљивања књига? И зашто је ова параноја карактеристична само за овај део Балкана који не само прекраја историјске чињенице већ сада и кроз књижевност трагичну људску прошлост? Идеологија је најпрљавија људска делатност!
ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ
„Свети Трифун“, за друге „Валентиново“, се рачуна као Дан заљубљених. Занимљиво, овај празник љубави, прослављао се масовније само у удружењима пензионера и Дому старих. У Дому су и ученици захваљујући ангажовању две учитељице, Снежане и Вере, приредили приредбу за старе, и најзаљубљенијем пару поклонили телевизор.
Шта је са младима!? Знате ли неку девојку која је добила цвет?
Или само најстарији живе, ако ништа, онда од сећања на љубави. Или је уопште љубави, у најопштијем смислу међу људима, све мање?
ЕРУДИТА
Драган Узелац, апатински ерудита, познавалац свих врста светске уметности, од сликарства, преко књижевности, филозофије, до рок културе, пленио је на Дан заљубљених, своје фб пријатеље. На фејсу он је тај дан, без личних порука, избацивао најлепше љубавне песме свих времена, светских и наших песника. Многе је разнежио и обрадовао. Ето оргиналног начина да се искаже поштовање према овој најплеменитој човековој емоцији за разлику од све присутније, свакојаке, мржње.
Софија Пуалић-Шперо