PENZIONERI VLADARI?
Neverovatno, ali istinito!
Ovo ni Ripli ne može da replicira, ali boga mi, ni da receklirara.
Ja već tri godine u penziji mislim se šta će mi ovo piskaranje, a penzionerski veterani bi još da vladaju! Onako dokoni, iz hladovine, sa penzijama od preko 60 hiljada dinara. Pride i da mladima još nešto diktiraju. Jer oni tobož imaju iskustva, a ne znaju, da su svi, pa i ja sa njima, prevaziđeni.
Aman, ljudi, pustite mlade! Neka se snalaze. Nisu to blokovi i mastiljave olovke, „biserke“ prestižne štampaće mašine iz perioda mog studiranja, vreme daktilografa…Ovo je nešto drugo što ja baš ne razumem. Trudim se, ali teško ide. A šta tek penzioneri-veterani?
Doduše, kod Ličana, sorte kojoj i sama pripadam, sve je moguće. Zone su vanvremenske.
Ego je čudna stvar. Najpre bi rekla da je vrsta vrlo, vrlo, specifične bolesti.
Za moju hipi generaciju koja se školovala za vreme ovdašnjih penzionera-veterana najveća je danas stvar što sedimo u dokolici kafića, kafana, Perinog ranča, te pričamo o mladosti koju smo proveli na Dunavu. Šta lepše?
P.S.
Ljutim se i što nemam diplomatskog šlifa, odnosno prevaranstkog odnosa, prema drugima. Ljutim se što sam ponovo dočekala u penziji da mi penzioneri-veterani podižu šećer i holesterol.
IZBORI
Šta bi mi radili kad ne bi bilo izbora?
Pa, kako su Apatin proglasili za najveći lički grad posle, naravno, Čikaga, sad razmišljam ko će sedeti u mesnim zajednicama, odnosno, ko će dobijati dnevnice, i naravno apanažu, od para samodoprinosa!
Svojevremeno je trebalo da se ugase mesne zajednice. Ta ideja nije prošla u državi, a još manje u Apatinu. Upravo zbog apanaža, a ne zbog stvarnog uticaja ovih izmišljenih tvorevina koje se ništa ne pitaju, nego im ovi od „gore“ diktiraju za šta i kako da glasaju.
Te tako, prisetih se, da su nekada izglasavali da se pare daju čoveku koji ih je imao više nego je moja penzija.
Ali, ljudi, ovaj spisak za članove mesnih zajednica je više nego smejurija, kako ga nazivaju u pojedinim kafanama.
Ma, kome se vi penzioneri, dokazujute?
Da li nam se rugate? Da li mislite, da ste večni? Da li ste svesni da generacije prolaze? Da li ste upoznati da su ljudi sleteli na mesec a vi još uvek „ penjete na stožinu“, što bi rekao jedan moj drug, dunavski vuk?
A šta drugo reći- nego doviđenja. I meni i vama!
TERASE
Nekada smo slikali najlepše uređene terase u stambenim zgradama. Tim povodom setih se, koliko ih je samo bilo u tom ekološkom takmičenju. Danas nema šta da se snimi. Ljudi valjda oguglali. Bore sa za život. Nije im do cveća.
A možda su i oni uvideli da je bolje, odnosno tačnije i unosnije, da se bave izborima za mesne zajednice, nego lepotom prirode.
TRUTH TELLER
Kod nas su doneli Zakon o uzbunjivačima. Lepo nam jedan intelektualac reče- Nisu oni uzbunjvači što prijavljuju nepravde na radnom mestu, ili drugde, oni su oni koji „govore istinu“. U prevodu „truth teller“. Tako ih svi zovu. Ne znam zašto su onda kod nas „uzbunjivači“. Valjda nekoga „uzbuđuju“ samo zato što govore, može biti pišu, istinu.
Autor: Sofija Pualić Špero
