ИЗ МОГ УГЛА- ОТKРИТИ ЛОПОВЕ, СВЕТСKИ АПАТИНЦИ И БИР ФЕСТ

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA VESTI

ОТKРИТИ ЛОПОВЕ

За неверовати али истина је: Лопови у будућем Музеју благовремено пре адаптације куће поскидали све месингане браве са врата и бројних прозора. Нестало је тако према неким проценама више стотина килограма ових масивних, раритетних, месинганих брава, које се нигде више не израђују у тој форми, и које су својеврсно сведочанство једног историјског времена. Штета се мери дестинама хиљада евра, највише због историјско уметничке вредности, која се не може обновити, кад га би могла, не би имала тај значај.
Према упућеним саговорницима лопови су имали времена на претек јер ове браве нису исчупане, поломљене, већ прецизно шрафцигером и другим алатима скинуте. Питају неки како је то могуће када је ова кућа ограђена одмах пошто се донела одлука да се ту гради Градски музеј.
Накнадно, али доцкан, је утврђено да је постојала рупа иза стражње стране куће поред „Максија“, на месту где је остао чардак, кроз коју су лопови могли неприметно ући у било које дана и ноћи. Нису то лопови месинга и других метала по граду, од шахти до саобраћајних знакова, пружних жица, па чак и недавне крађе километарских електроводова код Kупусине, неки наивци. Шмекнули да је ово била некад богата кућа а сасмим тим скупоцено грађена. За приметити је, да лопови осим месинганих брава ништа друго нису покрли. Значи циљани професионалци, вероватно групно организовани.
Но, циљ овај текст је, да још једном подвуче, да су ова и сличне велике крађе попут далековода, могле реално бити откривене. Јер, да је координиране сарадње надлежних служби било, и да је има, лако би се на територији целе Србије открила места која откупљују овакве пленове, односно „отпадна складишта“, како се то наводно зове. Тек, неколико контрола било би довољно, али ко још мари за овакве крађе, баш као што се не мари за крађе мобилних телефона и бицикла, које се чак благовремно пријављују. То што су грађани па и град оштећени ником ништа.

СВЕТСKИ АПАТИНЦИ

Горан Везмар, кошаркаш у колицима, добио је као члан репрезентације Србије сребро на Европском првенству у бугарском граду Софији. Горан је поносан што је рпрезентативац наше земље и ова медаља му је значајнија од свих осталих које је добијао као члан једног клуба из Грчке у коме је играо. Једнаки понос Апатина је Марина Гајчин која као млада талентована шахисткња успешно наступа, и наступа на европским и светским такмичењима, а изборила се и за Олимпијаду.
Препознају ли Апатинци ове наше европско-светске суграђане или су они овде само неприметне сенке док су у светским оквирима широм препознатљиви. Али, искрени да будемо према себи, никад нам наше двориште није било важно, или га занемаримо, или се правимо блесави да не постоје такви појединци међу нама. Ајд, није тешко објаснити зашто је то тако. Док друге нације на сва звона објављују и мање спортске успехе од ових наших примера, код нас се тек ту и тамо спомињу ови успеси, чак и најмање у медијима из њхових средина.

СЈАЈНО

Бир фест, недавно одржан у Апатину, уз учешће групе „Атомско склониште“, одушевио је средњу, зрелу и ону старију генерацију, из 60-тих и 70-тих година. Стари рокери изашли на концерт понајвише што се одржаво на сјајном месту, на платоу код Kајак куће и Храма, што се до сад никад догодило није. За бивше хипике, рокере, био је то доживљај, њихов повратак у младост, јер су уз Дунав, имали потпуни угођај, од шетње, слушања музике, до после више година сусретања, и подсећања, на време када су уживаки у музици свог доба.
Неки из ове моје генерације признали су да први пут излазе на неки рок концерт после времан када су као девојке и младићи посећивали плес у тада чувеном Бродвеју. Ето прилике и примера да се убудће што више концерата одржава баш овде, на том месту, које је близу града,а опет има неку своју дунавску чаролију. Ако ништа, стопили су се млади и старији, родитељи и њихова деца, чак унучад. Није ли то позив организаторима за нека наредна догађања?!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.