OTKRIJTE ZAGAĐIVAČA!!!
Prošlo je više od dva meseca a da sve bezbednosne i inspektorske službe nisu uspele da otkriju ko je iskopao bazen usred njive i odlagao opasan otpad kraj puta od Apatina ka Prigrevici.( U Obrenovcu je zagađivač otkriven).
Pokrajinske nadležne službe su jedino objavile rezultate da je otpad opasan ali nisu izvršile analizu okolnog zemljišta na kome se gaje poljoprivredne kulture. To okolno zemljište je privatno, paori žive od tih kultura,a narod ih konzumira.
Elem, taj ko je iskopao bazen i bacao opasan otpad, je dobro znao da je to parcela čija vlasnica ne živi u Srbiji, a koja je nameravala da ga proda.
Dakle sve se zna, čak i u čaršiji, osim ko je zagađivač. Zna se da će, ukoliko se počinilac ovog ekološkog akcidenta ne otkrije, da će se iz opštinskog budžeta, odnosno naših novaca, morati sanirati ovaj opasan otpad, a te pare neće biti male.
A da li će iko, i kada tek onda otkriti, koliko je zagađeno okolno zemljište, obradive površine koje pripadaju privatnim vlasnicima, a koji očigledno nemaju načina da dođu do pravih stručnih analiza. Ili, će to opet morati opština da plati.
Koga oni, ako žele, da tuže, ili službeno zatraže, analizu zemljišta? A šta građani imaju sve da plaćaju kroz budžet?
P.S.
Uostalom ne tako davno bilo je pomora ribe u Dunavu a da počinioci nikad nisu otkriveni a bili su na dohvat ruke i oka istražiteljima.
Ž,Š,Ć,Č…
Moj prijatelj je platio 6.000 zbog promene tablica i upisa novih u dozvolu, na kojima više ne sme biti slova koji su za druga pisma nepropznatljiva, kao što su gore navedena u međunaslovu. Nije ga mrzelo da na parkingu prebroji 23 vozila gde je svako treće na tablicama imalo neka od ovih slova. Koliko li ih je u Srbiji i kolika je to lova.
Osim toga, on je primetio da ispod grba na somborskim tablicama i dalje ostaje ćirilićni CO pa tvrdi da će za godinu-dve ponovo se menjati tablice zbog toga. Naravno i opet plaćati.
A mi smo još tako daleko od EU.
FIKTIVNA MESTA
Jedan dobro obavešten izvor upućen u dešavanja u javnim preduzećima obaveštava koliko i gde ima fiktivnih radnih mesta. Ima čak i takvih, ako mu je verovati, gde ljudi i ne dolaze na posao a primaju platu. Neverovatno. A koliko li je tek onih koji odlaze na posao, čitav život ne rade ništa, sede po kafićima u radno vreme, a onda u zdravlju i veselju, odlaze u penziju.
Dok oni tako dokone, ubijaju dosadau, igricama i ukrštenicama, mladi i školovani, odlaze kojekuda.
KONTRAVERZNI 8. MART
Dok su jedni hrlili na društveni mrežama da čestitaju ženama „njihov“ dan 8. mart, drugi su ozbiljno podsećali, da nije suština rodne ravnopravnost jedan jedini dan, kada se ženama uglavnom dele crveni karanfili (valjda je to ostatak prošlosti). Od pre jednog veka kada su žene dobile pravo glasa, osim toga, malo šta se u Srbiji promenilo. One se i dalje vaspitavaju da budu robovi kuhinje, kuće, porodice, a uz to da rade i zarađuju.
E, pa, što je mnogo, mnogo je. Svojevremeno je dopisnica jednog italijanskog lista iz Beograda pisala za tamonju štampu nešto što je trebalo da frapira žene na Zapadu. Naime, ona je pisla o srskom specijalitetu sarmi, koju domaćice kuvaju satima, zarad jednog jela. Bila je to simbolika kako žene u Srbiji robuju kuhinji.
Kada više udatih žena bude bilo u mogućnosti da pije kafu sa drugaricama u restoranima ili kafićima, umesto u kuhinjama dok kuvaju,da bar na dva sata budu svakodnevno oslobođene od kućnih rituala, i to će biti za nas napredak. Naravno, značajniji napredak bi bio kada bi bilo više žena preduzetnica kao što je to slučaj u Sloveniji ili Mađarskoj, koje po tome prednjače, u odnosu na susede i mnoge zemlje EU. U tim zemljama one čak prihoduju više nego muškarci.
P.S.
U mom okruženju više su za ovaj Dan žene su više darivale žene, nego su to činili muški. A i u kafanama tokom ovog praznika preko dana je bilo više muških nego ženskih. Ma daj da odvojimo jedan datum za Dan muških pa da bar kafanska scena bude obrnuto proporcionalna.
