ОБИЧАН ЖИВОТ
Народ је жељан обичног свакодневног живота у којем ће више бринути о породици, стандарду, летовањима, плановима за будућност, него што ће из минута у минут бити засипан преко медија политиком, сукобима, подизању тензије у региону, сталном страху од најгорих сценарија, и чему све више не. Речју, и наш народ би желео, да му обичне животне ставри буду преокупација, као што је то на Западу, него да се бомбардује вестима, о којима треба да брину политичари, а не обични грађани.
Нажалост, каљ политике захватио је и обичне грађане, којима то није занимање, те се на пијаци, кафанама, градским клупама, друштвеним мрежама, више политичи, него прича о ценама, што је некад сад већ давно, било нормално. Вероватно је та узнемирујаћа опште друштвена атмосфера определила све више људи који више не слушају вести, не гледају разне информативно-политичке емисије, не читају новине…
Тако кад погледам и сама сам протраћила више деценија живота трујући се политиком и слушајући једну те исту мантру од подсећања на давну прошлост и историју до новијих догађања која немају ама баш никакве везе са будућношћу појединаца.
ШКОЛСТВО
Од наредне школске године, како налажу нови прописи у школству, ученици и родитељи, могу да се жале, на оцене, а директори школа моћи ће да их пониште, а потом натсванике пошаљу на стручно усавршавање. Слично томе, уколико тест уради лоше половина ученика, наставник је дужан да контролни тест поништи, а они ђаци који су незадовољни оценама, могу да траже његово понављање.
Бар тако пишу медији.
Није ли све то деградација просветара и њихове улоге?
ШМИНКАЊЕ
Код нас је увек добродошло да нас посети неки високи државни функционер. Онда се град шминка, трава се коси и где никад није кошена, све се улепшава, а после тога опет исто. Тако је било приликом поеста свих државних функционера од памтивека.
ДУНАВ
Ево на Дан Дунава чисти се добровољном акцијом приобаље што је за сваку похвалу. Али уместо једном годишње ваљда би требало да се сваки појединац труди да оставља што мање отпада иза себе када кампује, посећује плажу, шета, одлази на пецање. Онда не би било ни потребе за масовним акцијама а река би заиста била „На лепом плавом Дунаву“ као што нарече Штраусов валцер.
С.П.Ш.
