ИЗ МОГ УГЛА- KСЕНОФОБИЈА, МИТО, ВАСПИТАЧИ И ЗУЛЕ

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA SOMBOR VESTI

KСЕНОФОБИЈА

Цео живот, од детињства до зрелог доба, провела сам као и већина нас Војвођана, са комшијама и пријатељима мађарске националности. Заједно смо одрастали, радовали се и туговали, ородили се браковима, заједничком децом, славили два Ускрса…
Био је довољан сам један неодговорни шарлатански испад из главног града ове мултинационалне, мултиконфенсионалне, мултикултуралне, толерантне државе, да успаљени појединци, почну графитима са порукама мржње, сеју семе ксенофобије. Чујем, чак у Сомбору, свануо један такав графит. Да не поверујеш!
Све то у 21. веку кад је цео свет постао, како би рекао теоретичар медија Маклуан, једно велико село. Још горе, то се дешава у српском друштву, које је кроз вишевековну историју увек показивало толеранцију према свим нацијама и верама.
Хоће ли нам се сукоби на унутрашње политичком пољу зарад јефтиних поена рефлектовати и на свакодневни суживот са комшијама, пријатељима, родбини, мешовитим браковима…Ако се тај тренд настави онда смо као цивилизовано друштво пропали? Верујем да се то неће десити јер 99 одсто људи нема ксенофобичне опсене!

МИТО

Хоће да озаконе колико лекари могу на годишњем нивоу примити поклоне а да се то не рачуна као мито. Да није истина било би смешно. Што би једном приликом рекао један нама омиљени лекар: „Ако је мито што пацијент у знак захвалности донесе литру своје домаће ракије онда сам ја подмитљив“. Ха,ха, ха…
Мито је ако неко добија лажну диплому без по муке. Мито је ако неко плати да добије посао. Мито је ако некоме даш посао а ти узимаш проценат. Још много је разних мита.
Није мито ако некога частиш ко ти је својим савесним радом у племенитој лекарској професији сачувао здравље!

ВАСПИТАЧИ

Плате васпитача ће се ускладити са платама просветних радника. Kоначно! Јер посао васпитача је више него једнак и одговоран као посао просветара.

СВЕТСKИ, А НАШ

Милан Зулић, мултимедијални уметник из нашег града, великим корацима последњих година, ступа на светску уметничку сцену. Ево, стигао са изложбома чак на Kубу, а пре тога је излагао на многим престижним културним сценама у свету. Његова уметност је препозната а он остао скроман човек и уметник, готово неприметан у свом граду. Браво Зулићу!

Софија Пуалић-Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.