АПА-ГАС
Сећате ли се још када се на велика звона тадашња власт отварала канцеларију Апа-гаса да би се тобож грађанима пружиле квалитетније и јефтиније услуге прикључења домаћинстава на гасоводну мрежу.
После толико година, мој пријатељ о за своје велике новце које би издвојио никако да добије решење о прикључењу на гас. Чека два месеца решење! Пројекат већ давно урађен од лиценциране фирме. Дакле, све је ту, осим одобрења Апа-гаса. Каже, неколико пута одлазио у ту канцеларију, али никако да нађе шефа. Срећа, вели он, што сам имао дрва, па се не смрзавам.
И ето примера паразитских предузећа:Човек хоће да плати, и то папрено, а они му не дају. Е, то ти је, кад плата тече, време цури, пензија се чека, а ти нашао добро ухлебљење.
ЗЛОУПОТРЕБЕ
Последњих дана чула сам за две злоупотребе новца од хуманитарних акција које су се пре неколико година одвијале. Није да наш народ неће помоћи, и сама сам учествовала писањем у обе, али се испоставило да је део новца, и то поприличног, отишао и у друге сврхе, које немају везе са болешћу. Зато су ове акције, некад успешне и са великим оџивом, сада добро стављају под лупу оних који хоће да помогну. Због оваквих злоупотреба данас можда нећемо помоћи онима којима је помоћ заиста потребна. Какви смо ми то људи!?
БЕЗ ЛЕКАРА
Медицинске установе, посебно болнице, све теже долазе до стручног особља, лекара и медицинских сестара. Сви пале у иностранство. Никакво повећање плата, овој дуго потцењеној професији, не може задржати овај одлив школованих медицинара. На Западу плате су знатно веће.
Шта ћемо без хирурга и осталих специјалиста. Хоће ли за десетак година имати ко да нас лечи?
Е, то је данак давној чињеници да су нам ћате на појединим местима у јавним службама плаћеније од лекара и медицинских сестара. А није то само у здраству. Ова неравномерност између плата и потребних кадрова приметна је и у многим другим областима. Зато, оних других, практично непотребних којима су измишљена радна места, има прекобројно.
БАНДЕРА
Коначно је једна бандера, или канделабр, поправљена и постављена у Главној улици. Домаћинства сматрају да су само својом упорношћу успела да натерају надлежне да имају светло испред својих кућа. А зар су били потребни месеци да се овај проблем реши? А и зашто би грађани били дужни да овакве случајеве сами „гањају“ да се реше када се то подразумева. Али, ни то није, ствар од јуче! Колико ли је таквих комуналних ситница које нису од јуче не може се побројати.
аутор: Софија Пуалић Шперо
