ИНТЕРВЈУ- МАРИНА ГАЈЧИН, УСПЕШНА МАТЕМАТИЧАРКА, ВРХУНСКА ШАХИСТКИЊА

APATIN DRUŠTVO VESTI

ДЕВОЈКА ЗА ДИВЉЕЊЕ И ПОШТОВАЊЕ

Један од  најуспешнијих ученика Гимназије „Никола Тесла“ из Апатина је матурант Марина Гајчин. Од прве до четврте године, Марина ниже успехе због којих се Гимназија, њени професори и другови, њена породица, али и грађани наше општине поносе њом. Много пута је пронела име нашег места кроз градове у којима се такмичила, остваривала успехе и високе пласмане. Позната као врсна шахисткиња, ова изузетно талентована девојка пуна упорности у сталном покрету за новим знањем, одличан је ученик четврте године гимназије.

ПОРОДИЦА КАО УЗОР

Марина долази из породице Гајчин, од оца Синише и мајке Мирсаде, који су децу подстакли да стичу знања, воле учење, развијају ум кроз играње шаха и своју будућност богате сталним трагањем за новим изазовима. Резултат је троје талентоване деце са успесима које је тешко пребројати.

– Рекла бих да свака породица има ген за неки таленат који се провлачи све док га неко не покрене. Код нас у породици моја мајка је велики радник и она је на све нас у кући пренела ту марљивост и сазнање да не можете да дођете до великих резултата без великог рада. Често нам каже, ако се пожалимо да нам нешто фали или нам није у реду, да нам је досадно и треба само да пронађемо нешто да радимо. Слушајући то, од малена сам неке проблеме које сам мислила да имам, превазилазила решавањем задатака или шаховских проблема, у вежбању, тренирању. Она је изузетан математичар и посматрајући је, могла сам једнако дуго да решавам задатке и да уживам у томе. Често и своје слободно време потрошим на шах или математику, али то није нешто што ја морам да радим, већ то желим. Велика је разлика између онога када себе приморавате на нешто и када желите управо то да радите. И та посвећеност ме доводи до првог, а не другог места, или до освајања турнира уместо да се задовољим само учешћем. То ми је постало и љубав и навика. А могу рећи да сам кроз апатинску гимназију заволела и да учим, да сазнајем нове ствари. Мислим да је то постало део мог карактера, каже Марина Гајчин.

Док прича о својој породици Марина се осмехује. Има старију сестру Јасмину и млађег брата Алексу. До сазнања да учи за себе, а не за друге, дошла је посматрајући старију сестру:

– Сестра је покренула све то. Није хтела да показује родитељима свеске и књиге, иако је сваки дан донела петицу из школе. Говорила је да нема потребе да то ради јер све држи под контролом. То је пренела и на мене. Увек смо имале петице, ишле редовно све разреде и нисмо родитељима испостављале рачуне. То је био наш посао и наша одговорност. Ја сам то пренела на брата и сада нас двоје бринемо о својој школи. Наши родитељи никада због нашег школовања нису имали брига, изричита је Марина.

ЉУБАВ ПРЕМА ШАХУ ПРЕНЕО ОТАЦ СИНИША

– Тата је заслужан што сам се окренула шаху. Деци је, углавном, тешко објаснити да треба нешто редовно радити да би се имало успеха, јер када си мали, а имаш талента, успех се често појави без пуно труда. Мени је требало објаснити да то није увек тако, и ту је тата најзаслужнији што је провео сате и сате вежбајући са мном шах и подстичући ме да радим и онда када успеха није било. Из љубави према шаху и рада са нама, тата сада има своју шаховску школу која ради у Апатину, Сонти и Пригревици, и кроз коју покушава да и другу децу, путем шаха, изгура на прави пут. То је највећа награда за њега, сазнање да је децу упутио у правом смеру, путем марљивог рада и труда које доноси успех и задовољство. Он је увек уз своју породицу. Јасмина је већ са тринаест година отишла у Специјалну математичку јединицу у Новом Саду. Требало је то издржати, бити јој подршка, помагати јој, финансијски изгурати што нам тада није било лако, али су моји родитељи били упорни. Научили су нас и ми смо сада такви, увек ту једни за друге, прича Марина.

Пре само неколико дана вратила се из Новог Сада са Републичког такмичења у математици које је организовало Друштво математичара Србије. Такмичење је одржано на Департману за математику и информатику Природно-математичког факултета. Учествовало је 60 ученика, а током четири сата решавали су пет задатака.

– Са припремама за такмичење почели смо у септембру на додатној настави из математике. Радим са професорицом Сандром Поповић која предаје математику у Гимназији, и додатну наставу имам сваке недеље. И тако већ четири године, од првог разреда гимназије. Вежбамо градиво теже него што на редовној настави. И то радимо без обзира до ког ранга стижемо на такмичењима. Прошле године поклопило ми се државно првенство у шаху са такмичењем из математике, па сам га пропустила. Ове године ми је мотивација била то што успех на државном такмичењу доноси привилегију ослобађања полагања пријемног на упису за факултет. Директно са такмичења из шаха отишла сам на такмичење из математике. Радили смо у амфитеатру ПМФ-а, па сам имала прилику и да мало упознам факултет на коме планирам студирати. Уверила сам се да је све одлично организовано. Задаци су били тешки. Када сам их први пут видела мислила сам да нећу освојити бодове, али сам кренула један по један, полако да их решавам. Успела сам да урадим задатке које су други, због тежине, избегавали, укључујући и онај пети, најтежи и, искрено, нисам се нешто ни помучила око њега.

Колико су задаци на овом нивоу тешки за решавање, и колико је тешко освојити једно од прва три места, најбоље говори податак да Марина уколико одлучи да студира на ПМФ-у не мора полагати пријемни испит.

–  Задаци који су нам задати су комбинација свог градива које смо радили, тежи су чак и од оних на пријемном за упис на Природно-математички факултет. Углавном се сматра да онај ко се припрема за такмичење и оствари неке резултате не мора додатно да вежба за пријемни. Задаци на пријемном су доста лакши од ових. Зато и има смисла та привилегија која ће ми, овим пласманом, бити омогућена, рекла је Марина.

У четвртој години гимназије је учврстила одлуку да за даље школовање одабере Природно-математички факултет у Новом Саду. Каже да се пре тога још и двоумила, али  већ годину дана зна да је то оно што заиста жели.

– На такмичења из математике идем од четвртог разреда основне школе, волим математику и схватила сам да је то ипак мој најбољи избор за даље. Немам још конкретне планове шта ћу тачно и до ког степена ћу остварити школовање, али за сада имам велике амбиције и желим да постигнем што више, као и да на факултету научим максимално колико се ту може. И даље планирам да се бавим и шахом, нећу одустати ни од тога, сигурно још дуго, додала је Марина.

На питање да ли би можда пожелела да буде професор у школи, одговорила је да нема ништа против и да, посматрајући њену проф. Поповић, делује занимљиво као посао. Не би имала ништа против, али би волела да пре тога покуша да постигне што више кроз образовање. Сестра јој је завршила мастер студије ПМФ-а са свим десеткама, смер програмирање,  па је Марина највише података о факултету добила управо од ње. Не сумња да ће и њој бити добро на факултету, а да ће од професора добити потребно знање и подршку за самостално учење.

– Не размишљам да ли ћу достићи сестру, али, наравно, желим и себи исти успех. По природи сам перфекциониста, али не учим зато што морам него зато што волим. Математика ми иде, као и шах, обоје волим, пуно вежбам, а онда стижу и овакви резултати, објашњава Марина.

А њени резултати су изузетни. У прве две године такмичења из математике на окружним такмичењима је освајала максималних 100 бодова и остварила директан пласман на Републичка такмичења. У првој години је на Републичком такмичењу добила похвалу, у другој освојила други награду као и ове године. У трећој години је била друга на окружном.

– Што се тиче шаха, не могу да се сетим свих одличја, али је мени, некако, најдраже што се већ две године одржавам у сениорској репрезентацији, међу пет најбољих жена шахисткиња, што није лако. Интересантно је да једина у репрезентацији нисам из Београда. Место у репрезентацији сам освојила са 16 година, и још се нисам померила, односно, два различита селектора су ме задржала на том месту. Непосредно пре државног такмичења у математици била сам у Крагујевцу, где сам се пласирала на сениорско државно такмичење у шаху, каже ова заљубљеница у шах.

ОД ГИМНАЗИЈЕ МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН НА ПОКЛОН

За Маринине бројне успехе Гимназија је наградила мобилним телефоном који је дошао баш у право време, када јој је потребан.

– Волим ову школу и захвална сам што ми дозвољава да остварујем своја два сна. Нигде нисам искусила такву подршку, максималну, какву школа има према мени. Није нимало лако ускладити такмичења, путовања и одсуства из школе због тога, али  се нисам сусрела са отпором поводом тога. Мени то пуно значи, рекла је Марина.

Велику захвалност дугује и професорици Сандри Поповић за коју има само речи хвале. Каже да је изузетан предавач, предана свом послу, организована. Због својих ученика на додатној настави професорица Поповић три пута недељно долази на нулти час, припрема задатке које ће вежбати, објашњава им поступке и подстиче да дођу до решења.

– У било које доба дана да се јавим са задатком професорици Поповић није проблем да ми помогне. Исти овај таленат имала сам и у основној школи, али ми је проф. Поповић помогла да га у средњој школи развијем. Када се таленат споји са добрим менторским радом и вежбањем, резултати су ту, искрена је гимназијалка.

Ни професорица Поповић није штедела лепе речи за Марину, а тако вредног ђака није тешко похвалити јер долази заслужено.

– Марина је изузетно талентована, вредна, упорна и увек насмејана девојка. Постизала је високе резултате на различитим такмичењима из математике. Ово је трећи пут да се изборила за учешће на Државном такмичењу из математике. Овогодишња друга награда је ипак најзначајнија зато што јој омогућава максималан број бодова и ослобађа је пријемног испита на Природно-математичком факултету који жели да упише. Маринин таленат и знање су препознали у Друштву математичара Србије. Пре годину дана је ушла у ужи избор ученица за изборно такмичење за састав екипе која треба да представља Србију на Седмој европској математичкој олимпијади за девојке у Фиренци. Марина није могла да учествује на овом такмичењу због шаховског турнира, на коме је постигла врхунске резултате. Ова изузетна девојка се узда у себе, уз несебичну подршку породице, професора и школе, и својих другова. Заслужује наше поштовање и дивљење и зато може бити узор младим генерацијама, рекла је проф. Сандра Поповић.

Не треба сумњати да ће Марина Гајчин још остваривати велике успехе јер свет се тек отвара пред њом.

М.В

2 thoughts on “ИНТЕРВЈУ- МАРИНА ГАЈЧИН, УСПЕШНА МАТЕМАТИЧАРКА, ВРХУНСКА ШАХИСТКИЊА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.