Пензионисани полицајац из Лебана, који је ухапшен јер је пуцао на провалника, пуштен је из притвора.
Милутин Цветковић (87), пензионисани полицајац из Лебана који је ухапшен јер је пуцао на провалника, пуштен је из притвора по налогу Вишег тужилаштва у Лесковцу, уз изречену меру забране напуштања боравишта.
Он је у ноћи између петка и суботе из пиштоља тешко ранио Далибора С. (34), који се, пошто је разбио једно од стакала на прозору, маскиран ушуњао у собу у којој се времешни човек налазио са својом непокретном супругом. Разбојник је у руци држао секиру и запретио Цветковићу да ће њега и његову супругу заклати, ако му не дају новац. Устајући из фотеље у којој је дремао, Цветковић је успео да дохвати пиштољ и упуца провалника.
За овај случај из Лебана, осим јавности, заинтересовао се и министар полиције Александар Вулин. Само дан пошто је пензионисани полицајац пуцао у провалника, Вулин је рекао да ће предложити министарки правде Маји Поповић да поведе расправу о могућој промени кривичног законика и дефиниције нужне одбране јер, како је оценио, у случају одбране сопственог дома није праведно да се иде у затвор.
Вулин је у писаној изјави, поводом случаја у Лебану када је пензионер у својој кући из пиштоља ранио мушкарца који је покушао да га убије, што је тужилац квалификовао као покушај убиства, оценио да закони морају да се прилагођавају животу и да поштују принцип правичности.
Министар полиције је оценио да човек који је бранио себе и своју непокретну супругу не би смео због тога да буде у затвору.
„Тужилац који је квалификовао пуцање у провалника као убиство у покушају је само следио слово закона и урадио једино што може да уради човек правосуђа све док је овакав кривични закон на снази”, закључио је Вулин.
Милан Шкулић, судија Уставног суда у изјави за „Политику”, није желео да се упушта у непосредно коментарисање предложених измена, али је као професор Правног факултета још 2017. године објавио текст о овој теми.
– Због неких случајева у пракси, било је много наслова у штампи и читавих обимних новинарских текстова, који су жучно указивали на „тешку неправду” и озбиљну „аномалију” нашег кривичноправног система, који услед „неадекватних законских решења”, доводи до тога да човек који је само „бранио” своју имовину, или чак непосредно свој живот и тело или своју породицу, потом „сасвим рутински” одговара за кривично дело учињено у прекорачењу нужне одбране. Дешавало се чак да „аутоматски” одговара за кривично дело учињено након што је напад већ престао, односно за случај екстензивног прекорачења нужне одбране”, написао је професор Шкулић у „Зборнику Правног факултета”.
Чини се да наша стручна јавност, а нарочито она која је лаичка, а која се због неких драстичних примера из праксе у новије време посебно заинтересовала за нужну одбрану, слабо уочава или чак сасвим игнорише правило, да је у већини држава САД један од услова за постојање нужне одбране (самоодбране/одбране других), да се примењује сила која је пропорционална нападу.
– Законодавац има прилику да размисли и оцени „хладне главе” да ли садашња дефиниција нужне одбране и услови за њено постојање и прекорачење у Кривичном законику Србије, али и према владајућим ставовима наше прилично „конзервативне” судске праксе, суштински одговарају потребама и реалним друштвеним условима.
Такође, треба размислити да ли такви услови одговарају грађанима, те да евентуално, ако оцени да је то заиста потребно или чак неопходно, уведе и одређене законске модификације, за које начелно сматрамо, да свакако, не би требало да буду радикалног карактера”, сматра професор Милан Шкулића.
