Општинско Веће општине Апатина је на последњој седници, одржаној почетком недеље усвојило предлог буџета за 2019. годину. Овај предлог као и пратећи финансијски документи ће бити упућен на усвајање одборницима Скупштине општине Апатин. Буџет је и ове године развојни, усмерен на побољшање квалитета живота грађана и на улагање у капиталне пројекте. Тим поводом гост у студију Радио Дунава била је Дубравка Кораћ, потпредседница Општине Апатин, која је говорила о бројним питањима важним за нашу општину и начинама на које их локална самоуправа решава.
Садашња владајућа структура општинске власти променила је досадашњу политику односа према пољопривредној делатности, а самим тим и према пољопривредницима.
– Прво и најважније повећали смо подстицаје за наше пољопривредне произвођаче, пре свега, за произвођаче који у својим газдинствима обрађују до 20 хектара земље, ткз. мале произвођаче. Прошле године смо имали два милиона динара за подстицај, а за наредну планирамо повећање тих средстава за четири пута, односно, око осам милиона динара. Новац ћемо издвојити за обнову застареле механизације, набавку репроматеријала за сетву, односно, за све оно што произвођачима буде неопходно. Планирамо формирање Канцеларије за пољопривреду да би на најбољи општина начин ступила у контакт са пољопривредницима и била им доступна. Тиме би сваки прозвођач могао да се обрати за стручну или помоћ при аплицирању различитим фондовима од стране Покрајинског секретаријата или европским фондовима. Идеја је да све буде на једном месту, да људи имају на једном месту информације коју све помоћ могу да добију од стране општине, као и да проширимо делокруг. Планирамо да урадимо много више од других општина, јер се наша општина базира на две привредне гране, туризам и пољопривреду и мере које смо предвидели за наредну годину највише се односе на те две области. Трудићемо се да то буду конкретне развојне мере које ће дати разултат у наредних пет до десет година. Људи треба да имају наду да могу овде остати и да имају од чега привређивати, рекла је Дубравка Кораћ, потпредседница Општине Апатин.
Новац за ову намену општина је обезбедила из закупа пољопривредног земљишта. Приход од издавања пољопривредног земљишта општина улаже у атарске путеве и за подстицаје малим произвођачима.
Кроз разговор са Дубравком Кораћ отворена је и тема запошљавања, најважнија тачка опстанка једне општине. Апатинска општина трпи промене које се дешавају у свим земљама бивше Југославије, па и у Европи, да многи њени грађани, у потрази за послом, напуштају не само место боравка него и матичну државу.
– Највећи проблем општине јесте запошљавање, и ми се трудимо да га решимо на све могуће начине. Општина Апатин је у државном плану отворања фабрика, о томе је говорио и сам председник у неколико наврата. Идеја је да се привуче неко од инвеститора, а ми смо са наше стране обезбедили локалне услове који су потребни за такве инвестиције. У протеклих годину дана најзначајнија инвестиција је била отварање фабрике „Инсерт“. Важно је отварање сектора ИТ компаније у апатинској марини, који има у плану да значајно повећа број запослених. Идеја је да у нашој општини започну развој ИТ сектора. Нисмо одустали ни од идеје бизнис-инкубатора, а у томе ће нам помоћи управо ИТ компанија која ће омогућити боље повезивање са сектором информационих технологија, каже Дубравка Кораћ.
Новина у буџету општине за 2019. годину су и подстицаји за мала и средња предузећа у износу од пет милиона динара.
– Средства смо планирали у локалном акционом плану за запошљавање. Од целокупног износа милион динара биће намењено за самозапошљавање, у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Затим, милион динара је планирано за камате на кредите које ће узимати привредници малих и средњих предузећа, а три милиона је намењено за набавку опреме за мала предузећа. Претходне две године нисмо оваквим мерама били обухватили мала предузећа која запошљавају значајан број људи у нашој општини. Идеја је да им помогнемо да осавремене своју произвиодњу, каже потпредседница Општине Апатин.
Она је додала да право на ове подстицаје имају власници малих и средњих предузећа регистрованих на подручју општине Апатин. Услови за конкурисање ће бити дефинисани почетком године пред расписивање конкурса.
ДОМ ЗДРАВЉА
Општина Апатин много улаже на повећање квалитета живота наших грађана. Уређење на објектима које грађани користе, и који су у плану буџета за идућу годину, иде у том смеру.
– Ми смо мали град, и то смо проценили као нашу предност. Имамо велику основну школу у Апатину, као и у сваком селу општине. Имамо централни Дом здравља. То су објекти које можемо да држимо како треба да својим квалитетом обезбеде нашим грађанима квалитетну услугу и пријатан боравак у њима. И претходне две године смо много пажње посветили стању у здравству и у Дому здравља и државним апотекама, које више нису празне него су издате и раде. Не правимо дугове, него зарађујемо од кирија и враћамо старе дугове. До сада смо вратили преко 20 милиона динара дуга апотека, од скоро 80 мисиона колико смо затекли. Потписали смо уговор на пет година којим на рате отплаћујемо дуговање. Месечни приход од закупа апотека је близу 500.000 динара. Мислим да полако постављамо на здраве ноге само здравство. Постоје објективни проблеми на које ми, као локална самоуправа, врло тешко можемо да утичемо, а то је дозвољени број запослених у Дому здрава. Одлазак медицинских радника је проблем који превазилази нашу општину. Ми можемо да уредимо ентеријер Дома здравља, премештање и проширење одељења Хитне помоћи, Медицине рада. Тиме утичемо да се побољша квалитет рада лекара и медицинског особља у нашем Дому здравља, али и грађанима као корисницима. Током јануара идуће године завршићемо изградњу лифта у Дому здравља. Успели смо да у току претходне две године купимо два потпуно нова санитетска возила и у буџету за 2019. годину предвиђено је купимо апатрат за ултразвук вредности пет милиона динара, нагласила је Дубравка Кораћ.
СЕНИОРСКЕ КАРТИЦЕ
Апатински пензионери су добили своје сениорске картице, али је остало питање јавности да ли су они спремни за њихово коришћење и како ће то функционисати. Акција још увек траје, у току је други круг уписа картица.
– Преко 1500 пензионера до сада је подигло своју сенорску картицу, а имамо и око 500 новопријављених. Можемо рећи да је она заживела у нашој општини. И у привреди знају да су пензионери највернији потрошачи, најрационалнији, и да им је важно да уштеде где год је могуће. Ми смо као општина, покушали да повежемо локалне привреднике са пензионерима и подстакнемо их да уврсте пензионере у велику циљну групу којој би давали попусте. Задовољни смо начином на који све то за сада функционише. Имамо идеја за власнике сениор картица и за наредну годину. Кренули смо са реализацијом наградних екскурзија. Једна група пензионера је у новембру месецу путовала за Сремске Карловце, обишла породично пчеларство породице „Живановић“ и културно-историјске споменике. Идеја нам је да у наредном периоду понудимо више таквих могућности нашим старијим суграђанима, да организујемо седмицу посвећену пензионерима, интеракцију најстарије популације са најмлађима и на тај начин да подстакнемо међугенерацијску сарадњу. Мислим да је сениор картица била прави потез у Апатину. На нама је да повећавамо могућности пензионера њеним коришћењем, односно, да им на још неким местима обезбедимо повољности, објаснила је потпредседница Општине Апатин.
ОТВАРАЊЕ ЈАСЛИЦА
Један од најважнијих пројеката реализован ове године било је отварање јаслица при Предшколској установи „Пчелица“. Деценијама уназад постојала је потреба за њиховим оснивањем, али се реализацији идеје није приступило све до сада. Јесенас су почела да раде четири одељења јаслица, а оцена јавности о њиховом изгледу и раду је висока.
– Пројекат изградње јаслица започели смо прошле и завршили ове године. Изграђене су из средстава самодоприноса и средствима Министарства привреде из конкурса „Градимо заједно“. Изузетно сам поносна на период реализације тог пројекта пре свега зато што је то било наше предизборно обећање које смо успели да испунимо већ у првој половини мандата. Имала сам част да присуствујем полагању камена темељца и отварању јаслица. Грађани могу да виде да нисмо уредили само објекат јаслица него и простор око објекта. То је нешто што није било у првобитном пројекту, али смо проценили да диприноси квалитету и осавремењавању тог дела града. По броју деца која похађају јаслице, према интересовању родитеља за наредне генерације и групе, по назнакама о евентуалном проширењу на неке друге објекте „Пчелице“, мислим да су јаслице пун погодак и да прате савремене трендове, изјавила је Кораћ.
Она је додала да се у склопу пројекта мера популационе политике у процесу завршетка санације објекта вртића у Пригревици, где ће добити објекат сличног квалитета.
– Променили смо грејање, па сада више не мора да се ложи у свакој учионици него је грејање на гас. Завршено је унутрашње уређење и претресен кров, а остало је да се заврши фасада.
СПАЈАЊЕ ШКОЛА
Покрајина је донела одлуку да споји Средњу грађевинску и дрвопрерађивачку школу са Гимназијом „Никола Тесла“, а овај потез је изазвао различите реакције грађана. Највећи број грађана се плаши да ће на овај начин бити затворене школе које раде деценијама и имају дугу традицију, односно, да ће изгубити своју сврху.
– Људи су увек скептични када се предлажу или уводе новине. Када се нешто ново дешава у нашем граду увек имамо прво негативне реакције. Наши грађани морају бити свесни да велики број одлука не зависи од локалне самоуправе. Постоје закони које доноси Влада Србије и који морају да се поштују у свим градовима, па и код нас. И колико год нам се нешто свиђало или не, морамо поступати по одредбама тих закона. Један од њих у области образовања каже да школа може да функционише уколико има 12 одељења. Ни Гимназија, ни Грађевинска нису имале ту квоту и због тога је дошло до њиховог спајања. Ја не видим ништа лоше у томе. Пре свега, та школа ће да носи назив Гимназија и средња стручна школа „Никола Тесла“. Њиховим спајањем добили смо могућност да проширимо број смерова и орјентишемо се ка оним који до сада нису постојали у Апатину, а наши средњошколци не би због њих морали да путују у Сомбор или даље. То је оно што ми видимо као развојну шансу и могућност. Да није направљен тај модел, можда бисмо дошли у ситуацију да за две или три године угасимо те две школе и останемо на једној, што би заиста било поражавајуће. Тиме би Апатин изгубио и образовни статус који је до сада имао. Уместо тога општина је одлучила да иде ка проширивању смерова, повећању могућности уписа ђака. Сви професори ће остати на својим радним местима, а уместо два имаћемо једног директора. Не видим неку суштинску промену у раду школа, јер су оне биле у истој згради, наставу имале у истој смени. Новонасталу ситуацију треба сагледати из позитивног угла и размишљати о проширењу стручних смерова у новој школи. Оно што је општина препознала као проблем јесте велики број средњошколаца који одлазе у Сомбор, а један од разлога је и већи избор средњих школа. Општина треба да подстакне средњошколце да остану у Апатину, и идеја је да од идуће школске 2019/20. године будући апатински средњошколци добију општинску стипендију и на тај начин буду постакнути да се школују овде.
СТИПЕНДИЈЕ
Општина Апатин донела је одлуку о повећању износа стипендија које додељује ученицима и студентима у 2019. години са 7000 на 9000 динара месечно.
– Ово је сигурно одлична вест за све наше студенте. Повећање ће важити од идуће буџетске године. За сада, стипендије које ће бити исплаћене за 2018. годину ће бити по досадашњем износу, односно, 7000 динара. Од јануарске стипендије 2019. године креће повећање које ће изностити 9000 динара. Мислим да ће студенти и њихови родитељи то да осете у свом буџету. Пуно пута сам слушала да општина Апатин има велики број стипендиста и заиста сам се уверила да их имамо више него округ заједно. Ове године у Општини Апатин 181 студент испуњава услове за стипендирање што је озбиљна цифра, рекла је Дубравка Кораћ, потпредседница Општине Апатин.
Смерови на факултетима за које општина издваја стипендије су првенствено дефицитарна занимања за рад у општини, као што су математика, физика, природне науке, кадар у области страних језика.
– То нам је већ годинама бољка. Студенти који заврше те факултете, а није их лако завршити, налазе врло добра радна места у Новом Саду, Београду, односно, местима у коијма су студирали и не враћају се у нашу општину. То је наш велики проблем. Поред њих, потреби су нам стручњаци свих профила. Не треба се ограничавати само на одређени смер, ако сте најбољи у некој области којом се бавите, ви сте потребни овој општини. Тако да не треба бирати само по потреби, него и по афинитету. ИТ сектор се развија на глобалном нивоу где студенти имају могућност индивидуалног запошљавања и рада. То је нешто што је као смер, тренутно најпожељније, рекла је Дубравка Кораћ.
