ДР ЗОБЕНИЦА-„МЛАДИ УЛАЗАК У СВЕТ ОДРАСЛИХ ПОСМАТРАЈУ КРОЗ ПОЧЕТАК КОНЗУМАЦИЈЕ АЛКОХОЛА“

APATIN DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA SVET VESTI VOJVODINA

АЛКОХОЛИЗАМ ЈЕ ПОРОДИЧНИ, ДРУШТВЕНИ И КУЛТУРОЛОШКИ ПРОБЛЕМ

Дрога и алкохол су све заступљенији као узрок болести зависности, а старосна граница зависника се снижава. Болести зависности представљају “епидемију” 21. века. О њиховој превенцији и лечењу, и колико стрес и актуелна здравствена и друге кризе утичу на њихов пораст за Радио Дунав говорио је неуропсихијатар др Милан Зобеница.

– Проблеми болести зависности као што су алкохолизам и наркоманија су актуелни а јавна брига им се не посвећује у оној мери у којој заслужују и као што се то чинило до пре десет година. Заблуду да проблем алкохолизма није актуелан ствара чињеница смањеног броја болнички лечених зависника. Истина је да је велики број људи остао без посла што је појачало стрес и склоност ка алкохолизму. Промењена је и структура зависника, па се на лечење од алкохолизма и наркоманије јављају све млађи зависници. Раније су зависници били брже препознати јер су радили у колективима који су их слали на лечење што данас, изостаје, каже неуропсихијатар др Милан Зобеница.

Развојне фазе алкохолизма су стања која не настају преко ноћи, а поступак развитка зависности и тежине испољавања болести траје десет и више година и често се не препознају на време.

– Нама се на лечење јављају зависници који десет и више година редовно пију алкохолна пића и то не зато што су препознали зависност код себе него зато што је на њих вршен притисак. Некада је радна организација  била прва у захтевању лечења зависника, данас су то породица или суд који је лечење прописао као меру због неког прекршаја. Сами зависници се јаве тек када примете неки здравствени проблем, рекао је др Зобеница.

Најчешће постављана питања везана за алкохолизам су шта је претерана количина употребе алкохола, како препознати зависника и шта су знаци упозорења. Неуропсихијатар је објаснио да нема егзактног одговора на њих јер проблем алкохолизма јесте медицински, али се не објашњава само медицинским критеријумима.

– Алкохолизам је и породични, друштвени и културолошки проблем. Светска здравствена организација дели културе земаља света на три групе: апстинентске (оне које забрањују употребу пића), земље са толеранцијом према употреби алкохола и оне које фаворизују његову конзумацију. Наша земља спада у трећу категорију јер се наши обичаји и церемоније одвијају уз велику употребу алкохола. Млади људи улазак у свет одраслих посматрају кроз почетак конзумације алкохола. У таквим културама постоји велика толерантност према пијаницама док, са друге стране, на оне који се одлуче на лечење и апстиненцију друштво врши притисак да поново почну са пијењем алкохолних пића. Стручњаци који заступају концепт алкохолизма као породичне болести сматрају да породица има допринос у настанку алкохолизма код зависника, као и у његовом лечењу. Нагласак је на санирању породичних односа јер се сматрају за изазиваче зависности, али се поред тога морају лечити и физички знакови. Код алкохоличара нема ниједног органског система који није оштећен алкохолизмом, каже доктор.

Често се у јавности чује да су нека занимања склонија за стварање будућих алкохоличара. Доктор Зобеница каже да заиста постоје занимања за која је пракса и искуство показало да се међу њима чешће јављају зависници и лечени алкохоличари. То су она која су подељена на периодични, односно, сезонски рад јер део године нису активни што оставља простора за чешћу конзумацију алкохола. У таква занимања спадају и она која изазивају повећан стрес, или послови који захтевају већу комуникацију међу људима. Најтеже је ипак одредити количину алкохола потребну да нека особа постане алкохоличар.

 – Постоји дипсомански алкохолизам где човек не пије сваки дан, али када почне онда пије неколико дана заредом. Он алкохол конзумира као потребу којој се не може одупрети. Не ужива у његовом укусу него га користи због анестезиолошког учинка као депресора на нервни систем чиме нпр. себи обезбеђује сан. Индивидуалне су разлике подношљивост, али под ризиком су сви који свакодневно пију макар и два-три жестока пића, пива или чаша вина. Код такве особе временом долази до физичке зависности, не функционише без уношења алкохола. Пре физичке јавља се психичка зависност, најчешће као навика неких ритуала, нпр. да уз кафу мора попити ракију. Психичка зависност се може чврстом вољом променити, док физичка не. Физички зависници често лажу да могу оставити алкохол, да имају вољу, али њихово „ја“ није довољно јако да то и учине па им треба помоћ породице, појаснио је др Милан.

Слушаоце Радио Дунава занимало је како се лечи алкохолизам и коме се наши суграђани могу јавити.

– Превенција зависности од алкохолизма је, као и код било које друге болести зависности, најзначајнија у ширењу свести да се лечење што пре започне. Становници Западнобачког округа, у односу на многе друге у Србији, имају предност што овде ради Клуб лечених алкохоличара. На челу овог удружења је стручни тим у коме су социјални радник, психолог и психијатар. Преко Клуба могу да добију информације како и где да дођу на лечење. Често нам се дешава да када зависник иде на лечење позовемо и супругу, а она одбије да дође. Тиме показује да није спремна да зависнику пружи подршку у лечењу која му је потребна да би, након лечења, остао трезан, нагласио је неуропсихијатар и појаснио још једну заблуду:

– Јавност сматра да се на лечењу налази знатно већи број мушкараца од жена, међутим, подаци говоре другачије. Проценат мушкараца који се лече од алкохолизма је већ дуги низ година константан. Некада је однос мушкараца и жена био 8:1, а данас је 3:1 (на три мушкарца лечи се једна жена). Стил живота данашњих жена сличнији је стилу мушкараца. Пре су домаћице кришом пиле, док данас саме излазе у објекте где се точи алкохолно пиће и на забавама се често могу видети под утицајем алкохола. Жене занемарују да су мушкарци толерантнији према негативним учинцима алкохолизма од њих. Физичко здравље жена брже страда, а како је још увек кључна фигура у породици њен алкохолизам је погубнији за стабилност породице. Код породица које имају алкохоличара један број деце усваја образац понашања родитеља и постају и сами алкохоличари. Кћерке алкохоличара често за партнера бирају алкохоличаре. Наравно, има и примера да деца алкохоличара за животни стил изаберу потпуну супротност и воде искључиво здрав живот, каже др Милан Зобеница.

М.В/А.Д

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.