Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetih četrdeset mučenika, dok narod praznuje Mladence.
Praznik Mladenci u hrišćanskoj crkvi, pa tako i SPC, posvećen je uspomeni na stradanje mladih vojnika koji su položili život za veru Isusa Hrista 320 godine. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.
Naš narod je taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog života u bračnoj zajednici. Ovakav način praznovanja Mladenaca je najpre održavan u gradu, a kasnije ga je prihvatilo i selo.
Mladenci su se u davna vremena slavili na dan prolećne ravnodnevnice koja može biti 19, 20. ili 21. derikože (marta). Kako to nije zgodno za crkveni kalendar, datum je fiksiran na 22. mart.
Sve slovenske rodnoverne zajednice obeležavaju prolećnu ravnodnevncu. To je jedan od četiri najbitnija rodnoverna praznika. Naš praznik Mladenci sličan je istočnoslovenskom prazniku Maslenica.
Za Mladence su vezani i običaji teranja zmija, negde čak Mladence nazivaju „zmijskim danima“. Sa mrtvima, tj, precima su vezani i mladečnići. Običaj je da žene ujutro na Mladence mese kolače od presnog pšeničnog testa. Mladenčići se mese u obliku pravougaonika, a još češće u obliku elipse. Svaki se kolač šara cevkom.
Crkva nije mogla da iskoreni stari narodni običaj pa mu je dala drugi smisao: pravi se 40 kolača zbog 40 hrišćanskih mučenika čiji se praznik poklapa sa Mladencima, plus jedan “za prinovu koju će mlada doneti u kuću”.
Simbolizuju dug, srećan i sladak život.
