Српска православна црква и њени верници славе 6. маја дан светог великомученика и победоносца Георгија – празник познат у народу као Ђурђевдан.
Ђурђевдан је друга слава по броју свечара у Србији иза Никољдана, а међу највећим је пролећним празницима. Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана.
Kуће се ките врбом и зеленилом. Плету се венци од биља и лесковог прућа који се бацају на кућни кров или задену за капију и стајска врата.
Ако је на Ђурђевдан ведро, верује се, биће родна година. Ако тада и сутрадан пада киша, лето ће бити сушно. Пада ли киша на трећи дан, дакле на дан светога Марка, лето ће бити кишовито.
Ђурђевдан је хришћански и народни празник који се прославља 6. маја (23. априла по старом календару), чиме се обележава успомена на Светог Ђорђа. Прослављају га и католици и православци 23. априла, свако по свом календару, као Дан Светог Георгија.
Пренос моштију Светог Ђурђа, Ђурђиц се слави 16. новембра и на осмом месту по броју славара.
Ђурђевдан се од 2015. године налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије.
