АПАТИНСКО ШТАМПАРСТВО И НОВИНЕ ДО 1945. ГОДИНЕ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Штампарство у Апатину је настало као реална потреба, проистекла из чињенице да је Апатин као индустријско насеље, са бројним предузећима, занатским радионицама и трговинама, имао констатнтну потребу за међусобном комуникацијом на нивоу града, као и сличним пословним партнерима и ван њега. Прва штампарија и књиговезница је основана половином 19. века од стране Јозефа Бајсмана, који је у оквиру свог штампаног репертоара, преферирао књиге са сакралном тематиком. Након њега, у свет штампарства улази Јозеф Хамбургер, који са доста успеха, захваљујући расположивим модерним штампарским машинама. Крајем 19. и почетком 20. века у сфери апатинског штампарства се појављује неколико штампарија: Матије Гаса, Антона Лотерера, Јозефа Савадила и Јулија Савадила (старијег). Након доласка из Вуковара где је 1872. основао штампарију, Јозеф Савадил је почео са радом у Апатину 1889. године, и поседовао је најмодернију штампарску опрему не само на нивоу града него и шире (набавио је на изложби у Београду најмодернију немачку штампарску машину, врхунац тадашње штампарске технике). Поред широког дијапазона штампарских производа, штампао је и прву монографију Апатина, 1898. године (“Кратка историја апатинске цркве и општине Апатин”). Општинске власти су, 1948. године, штампарију конфисковале, а чувена штампарска машина је пренета у новосадску штампарију “Дневик”. Након доношења Закона о национализацији, сва затечена штампарска опрема је одузета и употребљена за формирање нове градске штампарије “Меркур”.

Бројни догађаји из друштвеног, политичког, привредног и културог живота града наметнули су потребу за благовременим и континуираним информисањем његових становника, а што је резултирало оснивањем првих апатинских новина, као јединог средства званичног информисања (поред информисања плакатима на, наменски направљеним стубовима, на локацијама са највећом фреквенцијим становништва Апатина), до појаве првог електронског медија, радија.

Прве месне новине су биле “Апатин и околина”, које су убрзо после оснивања, 1898. године, престале са радом. На иницијативу власника штампарије Матије Гаса почеле су 1899. године да излазе, “Бач-бодрошке новине” (испод наслова је стајало-Политички слободномислећи орган), које су имале највећи реноме у односу на касније основана гласила, и информисале су Апатинце о локалним актуелним догађајима, све до свог гашења, 1944. године. Динамика изласка овог гласила на немачком језику је од почетка била једном недељно, а поред штампања Гас је био и његов власник и главни уредник. Као рефлекс на значајне догађаје из ширег историјског контекста, новине су током свог вишедеценијског излажења мењале назив. Укидањем управно-административне јединице, Бачко-бодрошке жупаније, током, 1927. године, мењају назив у “Нове Бачко-бодрошке новине” (Недељник за политику и економију), да након укидањем старих управно административних јединица, жупанија, поново, 1933. године, измениле назив у “Бачке новине” (Недељник за економију). Као издавач, власник и одговорни уредник, на апатинску информативну сцену ступа Антон Лотерер, који 1932. године, покреће, такође, недељник “Мале рекламне новине”, које су, како и сам назив говори, биле специјализоване за рекламирање одређених фирми и мале огласе. Као конкурентски потез “Бачким новинама” (служиле у каснијем периоду као гласило националсоцијалистичке пропаганде) 1935. године, покреће лист “Дунав” (недељник за друштвену политику и народну економију, чије је уредништво преузео католички свештеник Адам Беренц. Лист “Дунав” (“Die Donau”), је престао са радом, 1944. године, након абдикације Хорти Миклоша и преузимањем власти од стране Немаца.

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *