АПАТИНСКА ПОШТАНСКА СЛУЖБА У 18. ВЕКУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Са хронолошки најстаријим податком који говори о поштанској делатности у Апатину, сусрећемо се 1752. године, тј. већ у првим годинама колонизације. Тако је, у сачуваном документу из наведене године, евидентиран и новчани издатак произашао експедовањем једне писмоносне пошиљке. Писмо је било упућено у Печуј, а цена његове доставе прецизно је назначена и износила је 4 крајцаре. У том периоду, све поштанске пошиљке су из Апатина, према бројним дестинацијама, биле дистрибуиране индиректним путем. Оваква ситуација је резултат чињенице да тада, као и висе деценија касније, Апатин није поседовао званичну поштанску установу. Пошиљке оваквог карактера су се на различите начине морале преносити до, географски, најближег места, са званично формираном поштанском службом (у конкретном случају до Сомбора), из којег би се већ дефинисаним поштанским трасама И разрађеним начином транспортовања (помоћу специјалних кочија са коњском вучом-дилижанси) официјелно преносиле до разних, коначних одредишта.

Писмоносне и друге поштанске пошиљке одношене на овај начин из Апатина, кретале су из Сомбора на своје дестинације редовном поштанском линијом која је водила преко најзначанијих градских центара тадашњег аустријског царства, тј. преко Баје, Будима, Пожуна (данас Братислава у Словачкој), па све до Беча и даље. Ова траса је коришћена у ранијем периоду, што се могло констатовати на основу сачуваних пријемних рецеписа, на којима су, поред датума, прецизно евидентирани сви градови преко којих је пролазила.

Да овако организован транспорт поштанских пошиљки до Сомбора није, услед непознатих околности, добро функционисао, те није био на нивоу који би задовољио потребе Апатина, може се констатовати на основу документа из 1771. године, у којем се наводи да је иницирано побољшање тадашњих поштанских прилика. У вези са тим, апатинске општинске власти су формирале једну компетентну комисију, чија нам активност на елиминисању уочених недостатака, као и коначни резултати, услед непостојања веродостојних чињеница, нису познати.

Према податку из 1798. године,општинска администрација је ангажовала поједине особе чија је функција била да редовно одлазе у сомборску пошту, са циљем доставе или преузимања евентуално приспелих пошиљки,адресираних на Апатин. Те године, ову делатност је вршио извесни Јохан Фернбах, да би се после њега, ове дужности, као трајне, прихватио један кочијш апатинске Пиваре.

При крају 18. века, за употребу се отвара нова поштанска траса, која иде од Сомбора, као полазне поште, преко Мариатерезиопела (тадашњи назив за Суботицу) и Офена (Будим), до Беча и других коначних одредишта. У овом периоду, транспорт једног препорученог писма, на релацији Апатин-Беч, износио је 56 крајцара. Обичај навођења, на предњој страни писма, одређених градова са поштанске трасе по којој се кретала поштанска дилижанса (поред имена презимена и адресе примаоца), задржао се и тада као обавезан.

Коначно, формирањем официјелне поштанске установе у Апатину, 1830. године, (зграда прве поште се налазила на углу улица Среског начелника и Калваријске-данас улице Д. Туцовића и Св. Саве),успоставља се директна поштанска комуникација са бројним насељеним местима широм тадашње државе, а поштанска делатност у месту се подиже на виши и ,у складу са тадашњим потребама, адекватнији ниво.

Аутор-Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *