Формирана као мала занатска радионица 1756. године, Апатинска пивара представља најстарију производну организацију у граду, а истовремено и једно од најстаријих предузећа у оквиру целокупне пиварске индустрије на просторима некадашње Југославије. Убрзо након оснивања, захваљујући бројним повољним факторима, Пивара прераста, крајем 18. века, у право индустријско предузеће са, за то време, најмодернијим производним процесом.
Царска Комора као власник, издаје под закуп Пивару, убрзо након њеног формирања, сматрајући то као најадекватнији пословни потез у том моменту. На основу сачуване архивске грађе, може се констатовати да се 1780. године, као њени закупци јављају Лука Лазар и Игњат Киш, којима је 08. септембра исте године царска комора одобрила путем кредита значајна финансијска средства. Ова средства су била намењена реконструкцији погона сушнице, којој су се због учесталих пожара, морали заменити дрвени елементи, и уместо њих инсталирати гвоздени или бакарни, отпорни на високе температуре.
Са издавањем Пиваре у закуп наставило се и у каснијем периоду тако да се као закупци јављају многи велепоседници, који након закупа обавезно улажу значајна инвестициона средства, у циљу модернизације постојећих и изградње нових производних погона, и осавремењивања техничко-технолошког процеса. На тај начин постепено се повећавао максимални производни капацитет овог индустријског предузећа, чиме се одговарало на све већу потражњу пива на све ширем тржишту.
И у другој половини 19. века, царска Комора, власник апатинске Пиваре, као најадекватније решење за наставак успешног функционисања овог индустријског предузећа, налази у издавању под закуп овдашњим велепоседницима из породица Аман, Вајндл и Шмаус. Тако је један од значајних рекострукцијских захвата бројних производних погона уследио током 1870. године, након чега Пивара добија модерна постројења са најсавременијим производним процесом.
У том периоду продукција пива на годишњем нивоу била је уједначена и оквирно се кретала од 12 до 15 хиљада хл. Захваљујући тадашњој законској регулативи која је дозвољавала такву опцију, Пивара је 1892. године променила свој власнички статус и прешла у приватну својину овдашње фирме Јозеф Аман ет Цомп., тј. у власништво својих дотадашњих закупаца. Овом власничком трансформацијом отпочиње нова фаза коју карактерише развој и континуирани успон апатинске Пиваре, а у чијој основи леже огромна инвестициона улагања. Наиме у периоду 1892-1893. година, инвестирана су велика финансијска средства, са примарним циљем осавремењавања производног процеса и повећавања максималног производног капацитета. Тај амбициозни пословни подухват резултирао је једним модерним идустријским предузећем. У оквиру потпуно реконструисане Пиваре налазило се 30 просторија разних функција у којима су се одвијале различите фазе процеса производње. Такође, као директну последицу модернизације техничко-технолошког процеса имамо повећање максималног капацитета производње пива на 20 хиљада хл годишње.
Аутор: Томислав Шимуновић
