АПАТИН У ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ ВОЈВОДИНЕ ДО 2035. ГОДИНЕ

APATIN EKONOMIJA SOMBOR SRBIJA VESTI

Јавно предузеће Завод за урбанизам Војводине израдило је Нацрт Регионалног просторног плана Аутономне покрајине Војводине (РПП АПВ). Апатин се у Регионалном просторном плану помиње на више десетина места. Измећу осталог наводи се изградња луке, саобраћајница итд. Специјални резерват природе „Горње Подунавље у периоду од 2021-2035, задржава статус заштићеног подручја, као и Споменици природе „Амерички платан код Сонте“, „Гинко у Апатину“, „Дивља крушка код Свилојева“ и „Шума Јунаковић“…

Регионални просторни план Аутономне покрајине Војводине 2021-2035. године наставља вишедеценијски континуитет стратешког регионалног планирања у Војводини, подстиче усклађеност секторских политика, обезбеђује усклађенији регионални и локални развој, као и квалитетнију животну средину за социјално збринуте и економски обезбеђене грађане. АП Војводина представља део Панонске низије и обухвата површину од 21.506 km². Према Попису 2011. године има 2.031.992 становника или 27,12 % укупног становништва Републике Србије. Највећи део је равничарски са мањим површинама под ниским планинама које чине Фрушка гора и Вршачке планине. Војводину обележавају и велике реке Дунав, Тиса, Тамиш и Сава, као и мањи токови Бегеја у Банату и Босута у Срему. Специфичности банатске, сремске и бачке равнице представљају геоморфолошку константу која на одређени начин утиче на људске активности. Међу пет региона Републике Србије, регион Војводина заузима друго место по степену развијености и учешћа у развоју Србије.

Подручје обухваћено израдом обухвата територију Аутономне покрајине Војводине коју чине територије јединица локалних самоуправа у њеним географским областима (Бачка, Банат и Срем). Природну границу обухвата планског документа чине међународне пловне реке Дунав и Сава. Административна граница према централној Србији дуга је 330,04 km, и протеже се од истока од ушћа Нере у Дунав до ушћа реке Дрине у реку Саву и већим делом је природна граница током река Дунав, Тамиш и Сава, осим на подучју према територији града Београда и подручју северне Мачве.

Исто тако, према РПП АПВ, Апатин спада у секундарне културне тачке у АП Војводини са културним и туристичким потенцијалима (Културни центар, Галерија Меандар, парк скулптура у Бањи Јунаковић и у самом Апатину неговање традиционалног народног стваралаштва бројних националних заједница- културни аматеризам, садржаји народне традиције и етно наслеђа заштићеног природног резервата Горње Подунавље, и друго); са могућности прекограничне сарадње, и слично. Смештен је у трећу групу по развијености (недовољно развијене јединице локалне самоуправе) где је разврстано 16 општина: Кањижа, Врбас, Оџаци, Бечеј, Опово, Нови Бечеј, Кула, Нови Кнежевац, Апатин, Србобран, Шид, Жабаљ, Чока, Ковин, Ириг и Пландиште. Та подручја су приоритетна у примени мера за регионални и равномерни просторни развој. РПП АПВ предлаже доношење закона, стратегија и дефинисањем нове политике регионалног развоја којим ће се створити најважнији институционални услови за успостављање регионалне мреже институција (регионалне развојне агенције, регионалне финансијске институције и сл), које би представљале кадровску, организациону и програмску подршку свим регионима и подручјима Србије.

Сомбор, Апатин, Црвенка, Кула и Оџаци спадају, према Регоналном просторном плану Војводине у подручја угрожене животне средине. На њима треба спречити даљу деградацију и обезбедити побољшање постојећег стања, како би се умањила угроженост животне средине као ограничавајућег фактора развоја. Потребно је одредити најадекватније начине коришћења природних ресурса и простора са циљем очувања природних вредности и унапређења животне средине.

У Плану се наводи да је вода у војвођанским водоводима најлошијег квалитета у Србији. Зато се проблем снабдевања Војводине мора повезати са околним системима, као и са радикалним мерама прекидања експлоатације подземне воде за било које друге потребе осим за снабдевање насеља. Апатин спада у Бачки систем, један од пет регионалних система. Бачки систем чине насеља општина Апатин, Сомбор, Оџаци, Бач, Кула, Мали Иђош, Бачка Топола, Врбас, Србобран, Бечеј и Нови Бечеј. Окосница система је алувион Дунава, а биће неопходно коришћење и вода Дунава, било прерадом преко ППВ или упуштањем у подземље.

Енергија ветра Војводина има довољно потенцијала за постројења ветроелектрана, које би производиле електричну енергију из енергије ветра. Најјачи ветрови идентификовани су у региону Вршачког брега, са просечном годишњом брзином од 6,27 m/s. Остале локације су Панчево, Римски Шанчеви (Нови Сад), Банатски Карловац, Кикинда, Суботица, Кањижа, Апатин, Сомбор, Сремска Митровица, област Фрушке Горе (Ириг, Инђија итд.), регион од Панчева до Фрушке горе.

ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА

Циљ заштите природе и одрживог коришћења природног наслеђа у Војводини је очување, заштита и унапређење биодиверзитета, очување геодиверзитета и геонаслеђа – једног од суштинских феномена природних добара, унапређење и других функција заштићених природних добара: научно-истраживачки рад, еколошка едукација, развој еко-туризма и остваривања добити за локалне заједнице, захваљујући одрживом коришћењу природних вредности.

На територији АПВ, у периоду од 2021-2035, статус проглашених заштићених подручја , када је општина Апатин у питању, задржавају Специјални резервати природе Горње Подунавље; Споменици природе: Амерички платан код Сонте, Гинко у Апатину, Дивља крушка код Свилојева, Шума Јунаковић, Арборетум Стари парк код Сонте.

„Стари парк код Сонте“ спада у Споменике природе за које је покренут поступак заштите.

Према Општим мерама заштите природних добара на територији АПВ, у заштићеним подручјима нису дозвољене активности којима би се нарушио екосистем и све вредности које та подручја поседују. Подручја у поступку заштите, подручја у поступку валоризације и подручја планирана за заштиту сматрају се заштићеним, и све активности у тим просторима потребно је ускладити мерама заштите станишта заштићених и строго заштићених врста.

ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Афирмација културног наслеђа као потенцијала за одрживи просторни развој Војводине je стратешко опредељење. Утицаје различитих цивилизација које су насељавале подручје Војводине, од праисторије до данас – римске, византијске, отоманске до модерне европске цивилизације, укључујући и период социјализма, неопходно је афирмисати заштитом и презентацијом материјалних остатака. Културно наслеђе је неопходно третирати као неодвојиви део животног окружења – природног и створеног (у складу са међународним стандардима), посматрати га у корелацији са својим непосредним окружењем, са уклапањем у функције које одговарају потребама савремених корисника.

Апатин је смештен у посебне културно историјске целине и историјске градове за које треба постићи већу видљивост културног наслеђа и иницирати израде нових студија заштите. Поред Апатина су предложени Вршац, Панчево, Сомбор, Бечеј и Сремски Карловци.

На подручју АП Војводине, као непокретно културно добро регистровано је 28 двораца, од чега је један дворац непокретно културно добро од изузетног значаја, 14 двораца је непокретно културно добро од великог и 11 двораца је непокретно културно добро од значаја. Међу дворце од НКП од значаја спада и Вајндлеров дворац са економским двориштем  у Сонти.

Још једно значајно непокретно културно добро су објекти индустријског наслеђа којих је на тероторији АП Војводине 25. Од тога је један објекат индустријског наслеђа непокретно културно добро од изузетног значаја, пет објеката индустријског наслеђа је непокретно културно добро од великог значаја и 19 објеката индустријског наслеђа је непокретно културно добро од значаја. Међу индустријско наслеђе у Војводини, НКД од значаја спадају и апатински објекти: Стари погон фабрике чарапа „Вукица Митровић“ и Комплекс црпне станице „Кучка“ у атару.

РАЗВОЈ ТУРИЗМА

Укупан простор АПВ биће териран као јединствена туристичка зона/кластер са издвојеним туристичким дестинација и у оквиру њих приоритетни простори туристичких дестинација, као и градски туристички и бањски центри, рангирани према критеријумима обима и квалитета ресурса, трајању туристичке сезоне, положају, развијености, значају за развој локалне и шире заједнице и др. Тежиште развоја туризма биће на досад афирмисаним облицима пословног, градског, бањског, водног, туринг, манифестационог и руралног туризма, уз подстицање нових видова – културолошког (еко, етно, споменичког), наутичког туризма и спортског на водама, специјалних интереса и др. У наредном периоду туристички простори који имају или захтевају посебан режим организације, уређења, коришћења и заштите и на којима се налази или предвиђа изградња туристичких објеката и инфраструктуре од националног интереса, имаће приоритет у стварању услова за одрживи развој и постизање циљева просторног развоја.

Горње Подунавље и Бања Јунаковић спадају међу пет дестинација са доминантном летњом понудом у Војводини. Бања Јунаковић спада у значајније бањске туристичке центре. Дестинација Горње Подунавље је важна и за прекограничну сарадњу АП Војводине са Хрватском и Мађарском у погледу развоја туризма у оквиру постојећих и нових Еурорегиона сарадње.

Према Извештају очекивања до 2035. године су да дође до јачања функција привредног развоја и нових интегративних улога одређених мањих урбаних центара, посебно у метрополском подручју. Дунав као међународни пловни пут даје изванредне могућности за развој пловидбе, теретног и путничког саобраћаја, а такође и за развој наутичког туризма. У Извештају стоји да су последњих двадесетак година марине и пристаништа за јахте и чамце све популарније и на унутрашњим водама, као и да пристаништа имају организован вез и сигурност пловних објеката. Апатинско пристаниште за јахте и чамце на 1401 км Дунава се наводи као једно од значајнијих. Апатин спада у дунавско-савски појас који има кључни развојни значај за Србију/АП Војводину и за интеграцију са земљама Европске уније. Према класификација лука на водним путевима у Апатину је у плану међународна лука која би, као лука од државног значаја, била организационо и оперативно интегрисана са одговарајућим логистичким центрима међународног и међурегионалног нивоа.

Апатин је на рути немоторног саобраћаја, међународне бициклистичке стазе (EuroVelo – европска мрежа бициклистичких рута) и то руте 666, уз Дунав. За развој бициклистичког саобраћаја посебно су погодна подручја у заштићеним природним целинама (национални парк, специјални резервати природе), трасе напуштених пруга и др.

У оквиру развоја железничке мреже у АП Војводини у Апатину је планирана туристичка пруга која би повезивала Сонту – Апатин – Сомбор – Бачки Брег – Bajа.

1 thought on “АПАТИН У ПРОСТОРНОМ ПЛАНУ ВОЈВОДИНЕ ДО 2035. ГОДИНЕ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.