Биљана Ћопић (52) из Апатина је остала у потпуном шоку након што је њена мезимица, крмача Љуба, пре два дана на свет донела чак 23 здрава прасета – 18 женки и 5 мужијака.
Оволики број прасади из једног легла у Апатину није забележен, па се крмача Љуба са овим успехом може прогласити апсолутном шампионком.
То потврђује и др. ветерине Радован-Рашо Мудринић испред Апа-Вет клинике који је Љубу обилазио током вишесатног прашења. Kако каже, у Апатину још није регистрован овакав рекорд.
Четверогодишњој Јоркширки Љуби тешкој око 400 килограма ово је седмо и најбројније легло у овом домаћинству. И она је на свет дошла у истом обору, као и њена мајка, па и бака. Свe су имале бројна потомства, а најбоље међу њима су остајале у узгоју како би наставиле ову неубичајену плодну линију. Поред преузимања трона, у овој својеврсној династији, шампионка Љуба наследила је и име својих претходница.
-И раније је имала натпросечан број прасади који су се кретали од 16 до 19 комада по леглу. Међутим ништа није наслућивало на оволики број. Па ни величином стомака није одавала тајну, ни изненађење којим нас је обрадовала, тврди власница Биљана.
Вест о рекордерки Љуби и њена 23 прасета се брзо пронела код пријатеља и комшија.
-Зову ме пријатељи и честитају. Обилазе нас и комшије. Јавили су се и познаници код којих се налазе Љубине сестре, а има доста и оних који планирају да купе женску прасад из овог легле како би и сами покушали да одгајају ову линију, каже Биљана и додаје да је као и ранија, ово последње легло настало укрштањем Јоркшира и Ландраса. Што је сваки пут резултирало великом бројношћу.
Биљана је да помогне својој љубимици морала да узме слободне дане у ЈKП “Наш Дом” где је стално запослена већ 28 година на пословима хигијене и чишћења јавних површина.
-Морала сам узети слободан дан, да јој помогнем, јер о животињама након супругове смрти бринем сама. Није ми било тешко да и три ноћи проведем бдијући поред ње. Оно што ће бити неопходно у наредне две недеље је храњење прасића на флашицу, каже Биљана. За прихрану купује козије млеко јер је у обору поред Љубе раније држала козу, која је сваки пут помагала да овако бројна потомства напредују и остану здрава.
-Најбоља замена је козије млеко, грејем га у флашицама и њиме храним прасад. Док сам имала козу Ружицу, било је лакше. Била је добре нарави и допуштала да прасићи из суседног обора долазе и сисају млеко, каже Биљана.
Биљана је у Апатин стигла 1995. године из Лике-Суваја. Након више година подстанарства на разним локацијама по граду, она и њен покојни супруг са двоје деце, купили су кућу 2014. године у улици Светог Саве на броју 52. На овој локацији Биљана је коначно имала прилику да оствари свој сан и подигне домаћинство. Део по део, ове иначе дотрајале куће су рушили, како би подигли нове објекте. За неког ко воли животиње, Биљани је најбитније било да објекат у којем се оне налазе буде нов и уредан. Управо тако, на око стотину квадрата, има три обора, простор за кокошке, омање складиште за чување хране. Окречени бели зидови, прозрачне, осветљене просторије, под животињама сува постеља. Аутоматске појилице и грејање за малишане, који су имали среће да у оваквом амбијенту дођу на свет. Простора за Љубино легло и више него довољно.
Из свега и не чуди да поред генетске предиспозиције, посвећеним радом и начином одгајања, свако ново легло бива бројније од оних претходних.
