У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је
Међународну конвенцију о заштити права миграната и чланова њихових
породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен
Међународним даном миграната.
Данас се о
миграцијама говори на разним странама и често у повишеном тону.
Миграције, међутим, нису никаква новост, јер људи од давнина мигрирају у
потрази на новим шансама и бољим животом. Поред жеље за бољим животом,
на миграциона кретања данас утичу климатске промене и нестабилност у
појединим деловима света.
Србија је једна од тачака на миграционој рути. За највећи број миграната из Авганистана, Пакистана, Ирана и других земаља Србија је само транзитна станица на путу ка земљама у ЕУ, веома ретко је њихова крајња дестинација. Но, поред „спољашњих“ миграција, Србија се из године у годину суочава, како са „унутрашњим“ миграцијама, тако и са емиграционим кретањима, јер млади и образовани људи, пре свега, напуштају земљу у намери да своју каријеру и будућност граде на неком другом месту.
Изразитија
миграциона кретања преко Србије трају од 2015. године и карактеришу их
масовност и кратак боравак миграната на територији наше државе. За
разлику од неких држава у суседству, Србија је показала да поштује
европске стандарде и пружа организовану помоћ мигрантима док се налазе
на њеној територији, како у погледу смештаја и исхране у прихватним
центрима, тако и погледу здравствених услуга. Посебна пажња је посвећена
деци миграната и деци без родитељске пратње којима је, за време боравка
у Србији, организовано школовање.
Унутрашње
миграције присутне су већ деценијама, споријег су интензитета и не
суочавају друштво са наглим променама. Пошто је реч о инертним и
дуготрајним процесима који, једном установљени, тешко мењају правац и
њихове последице су веома сложене и далекосежне. Поједине средине се
демографски празне, становништво стари, локалне заједнице економски
назадују и културно сиромаше, а појављују се и проблеми регионалних
диспаритета.
Могућности Србије да утиче на миграциона кретања су веће када је реч о „унутрашњим“ миграцијама, него када су у питању миграције које су подстакнуте ратовима у другим деловима света. У случају ових других миграција, Србија се показала као поуздан фактор и кооперативан сарадник европских партнера. Унутрашње миграције захтевају диференцирану политику која, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, мора бити фокусирана на два циља: први је спречити одлазак (младих) људи из земље, а други вратити оне који већ отишли.
Покрајински заштитник грађана-омбудсман посвећује пажњу заштити људских права миграната који се налазе на територији АП Војводине. Обилазећи прихватне центре, Покрајински омбудсман остварује увид у остваривање права миграната, док посетама школама омбудсман стиче сазнања о положају деце миграната и степену остваривања њихових права, о чему редовно обавештава јавност.
Поред тога, сарадњом са
проминентним институцијама, организовањем конференција и нарочито својом
издавачком делатношћу, Покрајински омбудсман доносиоцима одлука,
стручној и грађанској јавности указује на сву важност заштите људских
права миграната.
Као институција задужена за заштиту људских права,
Покрајински омбудсман ће се и даље упорно залагати да се права миграната
ефикасно штите, а постојећи институционални оквир за праћење и
управљање миграцијама континуирано унапређује.
У
том погледу, Покрајински омбудсман апелује да се ојачају капацитети
институција које се на покрајинском и локалном нивоу свакодневно сусрећу
са различитим категоријама миграната.
