18. ДЕЦЕМБАР МЕЂУНАРОДНИ ДАН МИГРАНАТА

APATIN IZBOR IZ ŠTAMPE VESTI

У децембру 1990. године, Генерална скупштина УН усвојила је Међународну конвенцију о заштити права миграната и чланова њихових породица, да би десет година касније 18. децембар био проглашен Међународним даном миграната.
Данас се о миграцијама говори на разним странама и често у повишеном тону. Миграције, међутим, нису никаква новост, јер људи од давнина мигрирају у потрази на новим шансама и бољим животом. Поред жеље за бољим животом, на миграциона кретања данас утичу климатске промене и нестабилност у појединим деловима света.

Србија је једна од тачака на миграционој рути. За највећи број миграната из Авганистана, Пакистана, Ирана и других земаља Србија је само транзитна станица на путу ка земљама у ЕУ, веома ретко је њихова крајња дестинација. Но, поред „спољашњих“ миграција, Србија се из године у годину суочава, како са „унутрашњим“ миграцијама, тако и са емиграционим кретањима, јер млади и образовани људи, пре свега, напуштају земљу у намери да своју каријеру и будућност граде на неком другом месту.

Изразитија миграциона кретања преко Србије трају од 2015. године и карактеришу их масовност и кратак боравак миграната на територији наше државе.  За разлику од неких држава у суседству, Србија је показала да поштује европске стандарде  и пружа организовану помоћ мигрантима док се налазе на њеној територији, како у погледу смештаја и исхране у прихватним центрима, тако и погледу здравствених услуга. Посебна пажња је посвећена деци миграната и деци без родитељске пратње којима је, за време боравка у Србији, организовано школовање.
Унутрашње миграције присутне су већ деценијама, споријег су интензитета и не суочавају друштво са наглим променама. Пошто је реч о инертним и дуготрајним процесима који, једном установљени, тешко мењају правац и њихове последице су веома сложене и далекосежне. Поједине средине се демографски празне, становништво стари, локалне заједнице економски назадују и културно сиромаше, а појављују се и проблеми регионалних диспаритета.

Могућности Србије да утиче на миграциона кретања су веће када је реч о „унутрашњим“ миграцијама, него када су у питању миграције које су подстакнуте ратовима у другим деловима света.  У случају ових других миграција, Србија се показала као поуздан фактор и кооперативан сарадник европских партнера. Унутрашње миграције захтевају диференцирану политику која, по мишљењу Покрајинског омбудсмана, мора бити фокусирана на два циља: први је спречити одлазак (младих) људи из земље, а други вратити оне који већ отишли.

Покрајински заштитник грађана-омбудсман посвећује пажњу заштити људских права миграната који се налазе на територији АП Војводине. Обилазећи прихватне центре, Покрајински омбудсман остварује увид у остваривање права миграната, док посетама школама омбудсман стиче сазнања о положају деце миграната и степену остваривања њихових права, о чему редовно обавештава јавност.  

Поред тога, сарадњом са проминентним институцијама, организовањем конференција и нарочито својом издавачком делатношћу, Покрајински омбудсман доносиоцима одлука, стручној и грађанској јавности указује на сву важност заштите људских права миграната.
Као институција задужена за заштиту људских права, Покрајински омбудсман ће се и даље упорно залагати да се права миграната ефикасно штите, а постојећи институционални оквир за праћење и управљање миграцијама континуирано унапређује.
У том погледу, Покрајински омбудсман апелује да се ојачају капацитети институција које се на покрајинском и локалном нивоу свакодневно сусрећу са различитим категоријама миграната.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.