ПРИЧА О ПРИЈАТЕЉСТВУ : КВАРТЕТ СА ДУНАВА

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

Вековима Апатин и Сомбор имају нераскидиву везу, и увек су били добре комшије. Много тога повезује ова два града, али ништа као – Дунав. Дунав не протиче кроз „зелену варош“ али његови грађани као да су се сродили са овом реком. Прођи само кроз Барачку, на обали Дунава код Бездана и пребфрој власнике викендица па ћеш видети колико је Апатинаца и Сомбораца „окупирало“ чувеног „Пикеца“. Иста је ситуација и на „апатинском“ делу реке. Колико само Сомбораца наоружаних пецарошким прибором хита ка Апатину и ту на себи већ познатим локацијама „вреба“ дунавске капиталце. И, ето нас до извора ове наше приче. Од чувене „Златне круне“ ка апатинском храму стоји ред кућа које су одолеле свим ветровима и ћудима велике реке. Пресече их популарни локал који сад има друго име, али за Апатинце он је био и остао „Буцов“. А одмах иза њега тек који метар даље се већ дуго одвија лепа сомборско – апатинска прича. Ту, крај Дунава је породична кућа истакнутог сомборског сликара пејзажисте Милана Радаковића. Кад му треба инспирација Миле „запуца“ овамо из Сомбора и ту настају слике на којима сде и риба праћака. Има Милан и своје добре сомборске другаре који су пожелели да и они осете чари апатинског дела Дунава. И, тако је почело. Већ је постала традиција да пуковник у пензији Ђоко Радаковић, хирург у пензији др Миле Стојановић и капетан 1. класе у пензији Војин Лековић два пута месечно са Милетом дођу у кућу на обали Дунава. – Имамо увек исту процедуру. Четири повеће деверике на тањирачу – за всаког по једна. Мало салате, вино, пиво и ракија, и нама доста. И прање тањира смо поделили, сваки пут пере други, каже уметник Миле. И, њима стварно доста. Друже се, шале и „упијају“ мирисе Дунава. Три пензионера тако „пуне“ своје пензионерске батерије, а Миле крајичком ока већ тражи мотив за наредну слику. Ето они повезаше Апатин и Сомбор. Квартет са Дунава – за добра, добра стара времена…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.