Поводом 22. годишњицe почетка ваздушних напада НАТО снага на територију СР Југославију која је почела 24. марта 1999. године, данас су у 10 сати испред Kултурног центра у Апатину положени венци и одата почаст настрадалима.
Полагању венаца и цвећа на спомен обележја погинулим борцима 1990-1999. године присуствовали су заменик председнице општине Апатин Радован Ђукић и начелник општинске управе Мане Шкорић који су испред локалне самоуправе положили венце на спомен плочу настрадалима Апатинцима. Венце су положиле још и делегације СУБНОР-а, Војске Србије, Удружења пензионисаних војних лица и представници општинских одбора Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије.
На споменик погинулим Kрајишницима испред православног храма венце су положиле делегације Резервних војних старешина, Удружења ратних ветерана “Патриотски фронт” и делегација Удружења ратних војних инвалида.
Одавање поште настрадалима одржано је и у Пригревици где су на спомен-плочу погинулим борцима венце положиле делегације Месне заједнице Пригревица, удружења СУБНОР-а и месне Организације резервних војних старешина Војводине.
Централна манифестација у округу одржана је у Првом центру за обуку војске Србије-касарни Аеродром где је пошта настрадалим борцима одана на спомен-обележју „Поносно сећање”, месту на којем је страдала прва жртва НАТО агресије, заставник Радован Медић.
У кампањи бомбардовања СРЈ су учествовале снаге 19 земаља Запада, а акције из ваздуха, које су трајале 78 дана, изведене су без одобрења Савета безбедности УН.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушних напада настрадао је 1.031 припадник војске и полиције и око 2.500 цивила, од којих осамдестдеветоро деце, а теже и лакше је рањено око 6.000 цивила и 5.173 војника и полицајаца. Према званичним подацима, 25 грађана се и даље воде као нестали.
У ноћи између 22. и 23. априла НАТО је бомбардовао и зграду Радио-телевизије Србије (РТС) када је погинуло 16 заспослених у РТС.
Ваздушни напади трајали су 11 седмица, евидентирано је око 2. 300 удара у којима је испаљено и бачено 22.000 тона различитих пројектила, укључујући и више од 30.000 касетних бомби, а као последице су, осим бројних људских жртава, остали тешко оштећени војни објекти, инфраструктура – путеви, пруге, мостови, фабрике, школе, поједине здравствене установе, десетине војних постројења и радара, али и цивилних радио и ТВ предајника, међу којима и торањ на Авали, који је срушен 29. априла.
Војска тадашње СРЈ једним од својих највећих успеха у одбрани територије и грађана двеју република које су чиније тадашњу Југославиују, сматра обарање америчког ловца-бомбардера Ф-117А, такозваног „невидљивог“, којег је противваздушна одбрана Војске СРЈ срушила 27. марта 1999. године у атар сремског села Буђановци, што је оцењено као „највеће понижење ратног ваздухопловства САД и НАТО“.
Ваздушни напади окончани су потписивањем тзв. Kумановског споразума 9. јуна 1999. после кога је уследило повлачење снаге војске и полиције са Kосова, на чијој територији је успостављен цивилна мисија Уједињених нација (УНМИK).
По подацима УНХЦР-а, Kосово је од доласка мировних снага напустило 230.000 Срба и Рома.
А.Д