У АПАТИНУ ОБЕЛЕЖЕНА 22. ГОДИШЊИЦА НАТО БОМБАРДОВАЊА

APATIN POLITIKA SOMBOR SRBIJA SVET VESTI

Поводом 22. годишњицe почетка ваздушних напада НАТО снага на територију СР Југославију која је почела 24. марта 1999. године, данас су у 10 сати испред Kултурног центра у Апатину положени венци и одата почаст настрадалима.

Полагању венаца и цвећа на спомен обележја погинулим борцима 1990-1999. године присуствовали су заменик председнице општине Апатин Радован Ђукић и начелник општинске управе Мане Шкорић који су испред локалне самоуправе положили венце на спомен плочу настрадалима Апатинцима. Венце су положиле још и делегације СУБНОР-а, Војске Србије, Удружења пензионисаних војних лица и представници општинских одбора Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије.

На споменик погинулим Kрајишницима испред православног храма венце су положиле делегације Резервних војних старешина, Удружења ратних ветерана “Патриотски фронт” и делегација Удружења ратних војних инвалида.

Одавање поште настрадалима одржано је и у Пригревици где су на спомен-плочу погинулим борцима венце положиле делегације Месне заједнице Пригревица, удружења СУБНОР-а и месне Организације резервних војних старешина Војводине.

Централна манифестација у округу одржана је у Првом центру за обуку војске Србије-касарни Аеродром где је пошта настрадалим борцима одана на спомен-обележју „Поносно сећање”, месту на којем је страдала прва жртва НАТО агресије, заставник Радован Медић.

У кампањи бомбардовања СРЈ су учествовале снаге 19 земаља Запада, а акције из ваздуха, које су трајале 78 дана, изведене су без одобрења Савета безбедности УН.

Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушних напада настрадао је 1.031 припадник војске и полиције и око 2.500 цивила, од којих осамдестдеветоро деце, а теже и лакше је рањено око 6.000 цивила и 5.173 војника и полицајаца. Према званичним подацима, 25 грађана се и даље воде као нестали.

У ноћи између 22. и 23. априла НАТО је бомбардовао и зграду Радио-телевизије Србије (РТС) када је погинуло 16 заспослених у РТС.

Ваздушни напади трајали су 11 седмица, евидентирано је око 2. 300 удара у којима је испаљено и бачено 22.000 тона различитих пројектила, укључујући и више од 30.000 касетних бомби, а као последице су, осим бројних људских жртава, остали тешко оштећени војни објекти, инфраструктура – путеви, пруге, мостови, фабрике, школе, поједине здравствене установе, десетине војних постројења и радара, али и цивилних радио и ТВ предајника, међу којима и торањ на Авали, који је срушен 29. априла.

Војска тадашње СРЈ једним од својих највећих успеха у одбрани територије и грађана двеју република које су чиније тадашњу Југославиују, сматра обарање америчког ловца-бомбардера Ф-117А, такозваног „невидљивог“, којег је противваздушна одбрана Војске СРЈ срушила 27. марта 1999. године у атар сремског села Буђановци, што је оцењено као „највеће понижење ратног ваздухопловства САД и НАТО“.

Ваздушни напади окончани су потписивањем тзв. Kумановског споразума 9. јуна 1999. после кога је уследило повлачење снаге војске и полиције са Kосова, на чијој територији је успостављен цивилна мисија Уједињених нација (УНМИK).

По подацима УНХЦР-а, Kосово је од доласка мировних снага напустило 230.000 Срба и Рома.

А.Д

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *