Родитељи Милоша Војновића (27) и Мирка Бурсаћа (18), младића који су у понедељак у тешкој саобраћајној несрећи аутомобилом излетели у канал пун воде одлучили су да се јавно захвале браћи Владимиру и Горану Рајшићу, њиховом оцу Драгану и породици Јаковљевић који су несрећне младиће извукли из возила и на тај начин их спасили од утапања.
ВЕЛИKО ХВАЛА !!!
Породицама Рајшић, Јаковљевић за показану изузетну храброст, хуманост приликом спашавања два млада живота после саобраћајне несреће.
Велико хвала и свим осталим добрим људима који су показали своју хуманост и допринели да се два млада живота не угасе.
Велико хвала припадницима ватрогасне станице, полиције и Хитне службе из Апатина, медицинском особљу болнице Др Радивој Симоновић из Сомбора.
Захвалне породице, Војиновић и Бурсаћ
Подсећамо, несрећни младићи су у понедељак, 23. децембра, у Апатину аутомобилом излетели у канал пун воде, а сигурне смрти су их спасли наши суграђани који су се нашли на месту несреће.
–Био је мрак. Са пута се чуло дозивање, „Овде су, у каналу“. Одмах смо стрчали доле и без размишљања улетели у воду, само да спасимо путнике које су остали заглављени у аутомобилу, сведочио је те вечери Владимир Рајшић. Из аута се чуло запомагање „отворите врата, молим вас спасите ме“
– Били су у великом шоку од удеса. Kад сам покушао да извучем Милоша, јакна му се била закачила за седиште, те сам морао да отворим бочна врата и ослободим га, али смо и њега извукли кроз задњи део. Он је губио свест и чим смо га изнели на обалу, почели су му давати вештачко дисање и масажу срца, док га није преузела Хитна помоћ, коју је неко у међувремену звао, испричао је тада Горан Рајшић.
У акцији спасавања учествовао је и њихов отац Драган који, иако већ у годинама, није ни тренутка размишљао улазећи у хладну воду и помажући синовима у спасавању младића.
Fala bogu da neko hvali gradjane Apatina I ljude koji u muci priskoce u pomoc da se na decu obraca paznja a ne na zivotinje da me pogresno ne shvatite nemam nista protiv zivitinja tj takizvanih jucnih ljubimaca koji u Apatinuimaju vece pravo nego ljudi kucnim ljubimcima se zna gde je mesto pa cak I kada idu sa gazdom u setnju Niko nenosi Jesu za njihov izmet pa tako ni deca nemogu slobodno po travi hodati pa ni igrati a o lutalicama da I nepricam za vecinu pasa se zna ciji su pa vlasnici be placaju kaznu a biciklista bez svetla naravno mora platiti of hadnog minimalca pet hilada dinara da li se neko zapitao u kakvoj mi to drzavi jadnoj zivimo