UMESTO VILA IZABRAO PUTOVANJA
Tri strasti prate apatinskog umetnika Milorada Blanušu-Micinog: Umetnost, putovanja i ribolov. Iako je izlagao u svim poznatim domaćim galerijama i dobio pozitivne ocene kritičara, on je i dalje nastavio svoj put ka mekama umetnosti u svetu. Pare ne troši na materijalna dobra, jahte, vile, automobile, što je mogao, već ih troši za svoju dušu putujući i slikajuću u svom skormnom ateljeu u porodičnoj kući.
Jedna od takvih izložbi je i ona u Beogradu, na kojoj je predstavio 27 slika u Nacionalnoj galeriji, iz ciklusa „Ekologija, ribe i ptice“,videlo je stotine posetilaca. –Prvu izložbu u Beogradu imao sam 1985. godine u Galeriji Zečević, na nagovor mog dobrog prijatelja, nažalost ne više među nama, Mome Kapora. Bila je ta izložba presudna da se definitivno opredelim za slikarstvo. Dalje su se događaji ređali, kaže Blanuša. Potom u galeriji „Cvijeta Zuzorić“ Blanušina dela su izložena uz slike Dade Đurića, Miće Popovića, Vladimira Veličkovića…. U Portoržu je pre 33 godina upoznao Kapora. Za Blanušu je bilo presudno poznastvo sa Kaporom, koji je kasnije kod njega stalno dolazio u Apatin, tražeći mir među rekama, šumama i ravnici vojvođanskog podneblja.-Od tada smo nastavili druženje, na Adi Ciganliji, u Apatinu na Dunavu, pripoveda Blanuša. Blanuša je među likovnjacima poznat po tome, što kritika često stavlja u prvi plan, suvi pastel u kojem nastaju njegova dela. Kosta Bogdanović je uočio da je paradoksalno da slikar ume suvim pastelom da emitujete svoju poruku o vlažnosti vode, što je napisano je u jednoj kritici.
Iako je izlagao u Šangaju, za njega najmanje je prostora bilo u Apatini, gde je rođen i gde stvara.-I kada sam počeo da slikam pre pet decenija, smatrao da umetnik sam dolazi do svoje publike kroz stav koji izrazi kroz sliku. Plemenite emocije, koje u meni budi priroda, za mene su uvek bile inspiracija, objašnjava Blanuša, koji osim slikanja, poznat je kao vrstan sportski ribolovac, koji je osvajao medalje na domaćim i stranim takmičenjima, te mu je otuda valjda sklonost ka prirodi, neprocenjiva ljubav.
Iako je prolazio sam kroz sve velike center umetnosoti u svetu, od Pariza, preko Moskve, do Njujorka, Micin je ostao skroman.- Na nevidljiv način reka Dunav me je vezala za ceo život i stvaralaštvo, kaže Blanuša, koji je sa pet franaka pre 40 godina bio prvi put u Parizu, i umesto da kupi hleb i paštetu, odlučio se da uzme ulaznicu za Luvr i nekoliko boja. Kasnije se više puta vraćao u Pariz. Impresionrale su ga Dalijeve slike iz privatnih kolekcija na izložbi 1979. godine u gradu svetlosti i umetnika. Iako je mogao, posle nenadno dobijenog novca, da stvara bogatstvo, nastavio je svoj boemsko-slikarski život. Nije, poput mnogih, kupovao nekretnine, jahte, pravio vile. -Moja strast su putovanja. Obišao sam sve svetski poznate galerije, od Ermitaža, Luvra, Prada, Van Goga, Muzeja Pegi Gugenhajma do Metropolitena u Njujorku. Imao sam novac ali sam se vozio kamionima, tramvajima, metroima, vozovima, avionima, jer tu možeš da spoznaš zemlju i ljude koje srećeš, kaže Blanuša, koji i dalje slika u svom skromnom ateljeu u Apatinu.
Sofija Pualić-Špero
