ЕНТУЗИЈAСТИ
Већина лепих догађања везаних за децу одржавају су се захваљујћи појединцима и групама педагошких ентузијаста. Протеклих дана били смо сведоци окупљања векиког броја деце из Апатина и неких других градова која су се дружила на Дечјим традиционалним играма. Пројекат је осмислила и реализовала прошле и ове године учитељица Снежана уз велики труд за које је требало одвојити много слободног времена. Други пример су Дани дечјег стваралаштва где једна група запослених у вртићу „Пчелица“ већ 23. године уз велико ангажовање успешно организују ову манифестацију за коју се такође може рећи да је ваннаставна активност. Даље, имамо и друге просветаре, наставнике, професоре, који предано раде са талентованим ученицима одвајајући додатно време да њихов таленат додатно развијају као што је то случај са професором Далибором који је талентованог Николу Поповића на републичком такмичењу из историје довео до медаље.
Ово су актуелни, а сигурно нису једини примери оваквих појединаца посвећених свом послу педагога упкос бројним проблемима у школама па и никад задовољавајућим материјалним положајима запослених у овим установама. Због тога, важно је сваки пут, овакве примере афирмисати у медијима, како би овакве позитивне ствари упознала шира јавност.
НЕМАР
Испред многих фрекветних места у граду налазе се често гомиле смећа. То се посебн односи на радње које се налазе на пијаци. Ретке су оне у којима се виде они који узму метлу у руке и почисте испред својих објеката као што се то чини понегде у Главној улици. Да не причамо о шуту који годинама стоји унутар пијаце и поред ње где се поново гради објекат за издавање или продавање. За стандардне тезге продаваца све је мање простора. У скученим пролазима између тезги људи се сударају, гурају, запињу…Али шта сад?! Односно пијаца је 100 посто приватно власништво са власницима који и нису из Апатина. Они убирају профит и он их једино интересује! Дакле, није то градска пијаца, то је приватни посед! А по стоти пут само да подсетим да је све требало бити најбољи пример јавног и приватног партнесртва, како је говорила прошла власт! А то јавно, односно општинско, испарило! А ми склони брзом забораву, све препустили зубу времена!
KУВАРИ
Све је више ученика, посебно у Београду, који се опредељују за школовање за куваре. Због тога је број места ове године знатно повећан баш на овом смеру. До мањих места овај тренд популарности још није стигао у тој мери али сигурно хоће наредних година. Изгледа да су млади практичнији од својих родитеља којима је нешто значила диплома факултета. Практичнији, јер их као куваре чека посао не само у земљи, већ се они унапред школују за одлазак у иностранство. Дочим, многи који имају факултетске дипломе немају посао, па често раде као продавци за минималне новце, док им дипломе труну на полицама. Будућност се смеши занатлијама које смо ми укидали и нашем некад ШУП-у, из којег су излазиле врсне занатлије свих профила. Шта се све протеклих деценија лоше планирало издогађало у нашем образовном систему не може се ни побројати.
KРАЂЕ
У свега три дана у два наврата су покрадене чак два километра жица са далаковода од Апатина до Kупусине. Штета за ЕПС је велика, а такође за све нас, који кроз плаћање овог енергента, заправо делимично финансирамо, инвестиције у овом јавном предузећу. Питам се да ли ће лопови бити пронађени и када? С обзиром да се крађама бакра баш и не придаје нека важност. То је она иста прича, „свачије и ничије“.
С.П.Ш.
