Протеклог викенда чланови Природњачког центра „Мали Петров салаш“ обележили су три значајна датума: 20. март – Дан пролећа; 21. март – Дан заштите шума и 22. март – Дан заштите вода. Сваке године, у ове дане, на Малом Петровом салашу и у Пригревачкој шуми Природњачки центар и удружења која негују еколошку свест организују едукацију одраслих и наших најмлађих суграђана о природи, животу са природом, њеном значају и важности.
– Као Природњачки центар имамо обавезу да ове датуме обележимо. Зато се налазимо овде на ободу Пригревачке шуме и на простору пољопривредног газдинства „Мали Петров салаш“ да заједно са Природњачким центром организујемо салашарски живот као што је некада био. Да деца упознају домаће животиње које су се некада овде гајиле. Дакле, деца животиње упознају не преко жице или слика него уживо. Позвали смо и друга удружења везана за рад са животињама или на заштити природе или екологије тако да овде на смену имамо коњички клуб, секције са орнитологом, биологом, пчеларима, кулинарске радионице. Цео програм је замишљен као излетничка акција која треба да нас подсети како су до недавно граћани овде у Пригревачку шуму долазили на Првомајски уранак, Ђурђевдан и слично. Желимо да вратимо та окупљања у овој прелепој природи, рекао је Петар Рашета, председник Природњачког центра „Мали Петров салаш“.
У складу са идејом излета уређени су делови за радионице. Деца на овим излетима користе фудбалски и одбојкашки полигон, теретану са разбојем и вратилом, полигон спретности, терен са кошем. Простор у близини резервоара воде одређен је за кулинарске активности. Водило се рачуна о свим неопходним мерама заштите деце и природе.
Природњачком центру и сусретима са децом придружило се и Пчеларско друштво „Дунав“ из Апатина.
– Ми организујемо пчеларске секције кроз које деци приближавамо значај пчеларства у екосистему и колико су пчеле, као први индикатори да нешто није у реду са природом, битне. Поред разговора о пчелама и упознавању пчеларских алата и рада, презентовали смо им и пчелиње производе, рекао је Раде Стевановић, председник Пчеларског удружења „Дунав“.
Излетнички део подразумева и одређене кулинарске производе, односно традиционалне салашарске ручкове. Посетиоци радионице упознају кухињу овог краја и најпознатије кулинарске производе.
– Мислим да ово треба да буде редовна ствар да се деца изводе у природу и да се одвоје од рачунара. Да схвате да је природа оно што нас одржава. У кулинарској секцији причамо о кулинарству. Овде смо сваки викенд и сви су веома заинтресовани да науче и пробају традиционална јела. Данас смо спремали лички купус са сувим месом, сланином и бареним кромпиром. На столовима их је дочекао мезе од домаћих производа од мангулице, каже Петар Хорти, риболовац и главни кувар који је кисели купус припремио уз велику помоћ помоћника Драгана Родића и Николе Шимића.
Лепоту природе која их окружује кроз ботаничке секције деци је представила биолог Власта Миленковић, која каже да најмлађе морамо упознати са природом и њеним значајем да би могли бринути о њој.
– Овде имамо за циљ да децу и одрасле из околине Апатина упознамо са природним лепотама које нас окружују. У суботу су деца имала радионицу упознавања првих пролећних цветница које најављују пролеће пошто обележавамо дане пролећа, шума и вода који су у овим датумима. Гледали смо љубичице, козлац, ускоро ће кренути и заштићена врста орхидеја. Заиста много тога што могу упознати јер оно што познамо можемо и да сачувамо, рекла је Власта Миленковић, вођа ботаничке секције.
Саставни део природе чини и животињски свет. Поред домаћих животиња које живе на Малом Петровом салашу посетиоци упознају и свет птица. О овој области знање им преноси орнитолог Ненад Спремо.
– Моја улога је да упознам заинтересоване са птичијим светом шуме Јунаковић. Поред приче о врстама птица које овде живе поставили смо кућице ситне птице као што су сенице. Оне се насељавају у дупље дрвећа којих нема пуно па им треба поставити кућице као вештачке домове у којима ће се гнездити. Кућице су израдили чланови Природњачког друштва „Стари Дунав“. Апатин је, нажалост, постао познат по тровању орлова али се надамо да смо томе стали на крај. Свака особа коју упознамо са светом птица, њиховом улогом у екосистему и лепотом, је будући борац и заштитник птичјег света. Да се више за нас никада не чује као о месту где се трују орлови, каже Ненад Спремо, вођа орнитолошке секције.
У шетњи природом и посматрању птица овог викенда учествовало је 50-оро заинтересоване деце и 20-оро одраслих.
– Не знам да ли ћемо добити ову битку, али морамо бити упорни. Верујемо да младе треба изводити у природу. Знамо да је лакше дати им слушалице и телефон, али ми морамо ићи тежим путем. Овде може да се примети да су деца у мањој физичкој форми него што смо ми били у њиховим годинама, што потврђује да се недовољно баве физичким активностима, а то не смемо да дозволимо, поручио је Перо Рашета.
М.В/А.Д
