NANĐING – Kina je pokušala gotovo sve kako bi ukrotila tržište nekretninama gde cene domova ponekad skaču kao vrednost bitkoina.
Tokom godina, Kina je ograničila hipotekarne pozajmice. Pokušala je da spreči ljude koji već imaju kuću ili stan da kupe nove. Uložila je milijarde dolara u izgradnju domova koje će ljudi moći da priušte.
Sada, kineska vlada razmatra usvajanje nečega što bi moglo da preobllikuje ovu drugu po veličini ekonomiju u svetu: porez na imovinu.
Živeti u zemlji gde nema poreza na imovinu deluje privlačno ali veliki broj stručnjaka i zvaničnika u Kini kaže da je nedostatak poreza pomogao u destabilizaciji ključnog dela kineske ekonomije.
Mnogi investitori kupuju domove – u Kini su to mahom stanovi – u nadi da će im cene skočiti. U najvećim gradovima, cene stanova su u proseku porasle dvostruko više u poslednjih osam godina. Ali veliki broj stanova u mnogim gradovima zvrlji prazno ili zbog toga što kupci nemaju nameru da se usele u njega ili ga izdaju ili zato što su spekulanti sagradili stanove koje niko ne želi.
U oktobru, kineski predsednik Si Đinping rekao je naciji da se “kuće grade da bi se u njima živelo a ne da bi se njima spekulisalo”.
Nedavno su potencijalni kupci proveli noć u šatorima i pod ćeebadima čekajući priliku da kupe stambeni kompleks u Nandžingu. Stiglo je toliko kola, kažu ljudi koji su bili tamo, da je saobraćaj zaustavljen na kilometar od kancelarije za prodaju.
“Postoji mnogo spekulanata”, kaže Han Čanglong, inspektor u Nandžingu koji je nadgledao događaj. “Neki ljudi veruju da će, ako ih ne kupe odmah, stanovi poskupeti u budućnosti”.
Između jedne petine i jedne četvrtine godišnjih prikoga Kine dolazi iz stambeene i srodnih industrija pooput industrije nameštaja. Ali su stanovi i izvor najvećih uspeha i propasti.
Lokalni investitori – od kojih mnogi ne veeruju berzama i kojima je Peking zabranio da prebace svoje veliko bogatstvo u inostranstvo – novac ulažu u stambene jedinice. Brokeri za nekretnine često zarađjuju manje od procenta po prodaji. Hipotekarno pozajmljivanje je skočilo u poslednje dve godine.
Cene stanova u Pekingu i Šangaju su toliko skočile da ne mogu da ih priušte ni mnoge bogate poorodice ni spekulanti.
Ma Sijaguang, 31-godišnji mehanički inženjer i njegova supruga, nedavno su kupili stan za 227.000 dolara u najdaljem predgrađu Šangaja kako bi njihova ćerka dobila dozvolu da se upiše u obližnju javnu školu. Ali oni tamo ne žive, već iznajmljuju stan u skupljem kraju. “Želim da imam dom gde ćemo se porodica i ja osećati bezbedno”, kaže on.
Porez bi mogao da utiče na potražnju u oblastima gde hiljade stanova i dalje ulazi na tržište.
“Šta bi se dogodilo ako bi cene nekretnina bile stabilne”, pisa se Li Sunelej, glavni ekonomista firme Zhongtai Securities u Džinanu. “Imamo mnogo spekulanata i možda će shvatiti da ne moraju da drže stanove čija vrednost neće rasti”.
Kultura takođe može da utiče na to. Sa završetkom politike jednog deteta, Kina ima više mladih muškaraca nego žena zbog čega je došlo do porasta kupovine stanova među muškarcima kako bi se predstavili kao bolji potencijalni partneri.
Džeri Lu, 24-godišnji prodavac osiguranja kaže da je bio odlučan da kupi stan kako bi se njegova devojka osećala sigurnije Čekao je u novembru u redu u svom rodnom gradu Dejangu na jugozapadu zemlje kako bi kupio jedan od poslednjih dostupnih stanova, uz hipoteku koja mu oduzima trećinu prihoda.
“Ne zanima me da li će biti poreza sledeće godine”, kaže. “Bez obzira na sve, morao sam da kupim jedan”.
