Традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом, православни верници данас обележавају Бадњи дан, дан пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.
Бадњи дан је назив добио по томе што се на тај дан у кућу уноси бадњак, који ће се затим на Божић запалити. Бадњак је битан симбол у хришћанству зато што се сматра да га је Јосиф запалио у пећини у којој је рођен Исус како би загрејао тек рођену бебу и Марију (Богородицу).
Иако је у већини урбаних средина обичај одласка у шуму на сечу бадњака измењен, верници који поштују јулијански календар и славе Бадњи дан у Апатину се сваке године све више организују и сад већ традиционално одлазе на сечу бадњака. Тако је било и овај Бадњи дан, када се пре изласка сунца, окупила једна од многобројних група, углавном очева и њихових синова како би кренули по Бадњак у шуму Kурјачицу.
Након окупљања, уз топлу окрепу и освежење, како то обичај налаже, пуцањем из пушке објављен је одлазак у шуму по Бадњак. Група коју је фоторепортер радио Дунава овог јутра пратио до Kурјачице окупља се пету годину заредом. Углавном, очеви и синови из породица Милићевић, Илић, Вранић, Дамјановић, Тихомировић, Kораћ, Ћеран, Цвјетићанин, Манојловић, Делић и Дукић, њих двадесетак.
–Окупљамо се више од пет година заредом, како би заједно кренули у шуму по Бадњак, каже Драган Милићевић домаћин испред чије куће је традиционално зборно место за ову групу. Негујући овај обичај, Милићевић каже да највише воде рачуна да не секу стабло него врхове крошње и гранчице. Тако је било и овај пут, иза себе су оставили живо стабло које су пре но што су са њега усекли гране засипали пшеницом, мазали медом и заливали вином све са жељом да им донесе срећу, здравље и напредак у овој години.
Да ће се овај обичај пренети новим нараштајима гарант су и малишани који су ово јутро раме уз раме са својим очевима кренули у шуму. У почетку тихо, али са сваким новим пређеним кораком сигурније, дечаци су активно учествовали у овом традиционалном српском обичају.
Међу њима је било и оних којима је први пут да одлазе у шуму по Бадњак. -Нисмо до сада ишли, али смо поносни што ћемо и ми кући донети гранчице, кажу Ђурађ и Никола, два основца који су обећали долазак и следеће године.
Бадњак по обичају секу искључиво мушкарци, најчешће глава породице и најстарији син, док жене припремају храну и колаче који ће бити послужени на трпези за Бадње вече, као и сутрадан на Божић. Скоро увек је у питању млади храст или цер.
Наиме, верује се да је за кућу добро да се бадњак сече ка источној страни, као и да се из највише три ударца секиром мора одломити. Оно што секира не пресече из три ударца, мора се рукама одломити, увртањем или чупањем.
