TRADICIONALNA SEČA BADNJAKA U APATINU (FOTO)

APATIN DRUŠTVO VESTI

Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Badnji dan je naziv dobio po tome što se na taj dan u kuću unosi badnjak, koji će se zatim na Božić zapaliti. Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju (Bogorodicu).

Iako je u većini urbanih sredina običaj odlaska u šumu na seču badnjaka izmenjen, vernici koji poštuju julijanski kalendar i slave Badnji dan u Apatinu se svake godine sve više organizuju i sad već tradicionalno odlaze na seču badnjaka. Tako je bilo i ovaj Badnji dan, kada se pre izlaska sunca, okupila jedna od mnogobrojnih grupa, uglavnom očeva i njihovih sinova kako bi krenuli po Badnjak u šumu Kurjačicu.

Nakon okupljanja, uz toplu okrepu i osveženje, kako to običaj nalaže, pucanjem iz puške objavljen je odlazak u šumu po Badnjak. Grupa koju je fotoreporter radio Dunava ovog jutra pratio do Kurjačice okuplja se petu godinu za redom. Uglavnom, očevi i sinovi iz porodica Milićević, Ilić, Vranić, Damjanović, Tihomirović, Korać, Ćeran, Cvjetićanin, Manojlović, Delić i Dukić, njih dvadesetak.

-Okupljamo se više od pet godina za redom, kako bi zajedno krenuli u šumu po Badnjak, kaže Dragan Milićević domaćin ispred čije kuće je tradicionalno zborno mesto za ovu grupu. Negujući ovaj običaj, Milićević kaže da najviše vode računa da ne seku stablo nego vrhove krošnje i grančice. Tako je bilo i ovaj put, iza sebe su ostavili živo stablo koje su pre no što su sa njega usekli grane zasipali pšenicom, mazali medom i zalivali vinom sve sa željom da im donese sreću, zdravlje i napredak u ovoj godini.

Da će se ovaj običaj preneti novim naraštajima garant su i mališani koji su ovo jutro rame uz rame sa svojim očevima krenuli u šumu. U početku tiho, ali sa svakim novim pređenim korakom sigurnije, dečaci su aktivno učestvovali u ovom tradicionalnom srpskom običaju.
Među njima je bilo i onih kojima je prvi put da odlaze u šumu po Badnjak. -Nismo do sada išli, ali smo ponosni što ćemo i mi kući doneti grančice, kažu Đurađ i Nikola, dva osnovca koji su obećali dolazak i sledeće godine.

Badnjak po običaju seku isključivo muškarci, najčešće glava porodice i najstariji sin, dok žene pripremaju hranu i kolače koji će biti posluženi na trpezi za Badnje veče, kao i sutradan na Božić. Skoro uvek je u pitanju mladi hrast ili cer.

Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti. Ono što sekira ne preseče iz tri udarca, mora se rukama odlomiti, uvrtanjem ili čupanjem.