Банка је дужна да у што краћем року провери наводе корисника картице и да му, ако се утврди да је у питању квар банкомата, одмах обезбеди повраћај новца на рачун или исплати готовину.
Београђанин Г. А. прилично се помучио како би подигао плату коју му је предузеће уплатило још пре Нове године. Разлог је то што му је банкомат “прогутао” паре, односно није их исплатио, а банка је новац књижила као да јесте. Пут до пара трајао је чак две седмице.
“Убацио сам картицу, машина је радила као да броји паре и стала. Банкомат ми је, на срећу, картицу вратио, јер да није, онда бих још и на њу морао да чекам ко зна колико. Логично би било да банка клијенту паре са рачуна скине тек када их исплати, а не тек када он затражи исплату. Софтвер банке направљен је на штету клијената. То се види по томе што налог за плаћање није повезан с информацијом да ли у банкомату има пара”, каже саговорник Политике, који је по занимању компјутерски програмер.
Додатно, њега не задовољава ни то што је на плату морао да чека петнаест дана, ни објашњење да је то у складу са прописима.
“Какав је то пропис који банци омогућава да држи моје паре 15 дана. У овој ери дигитализације, то може врло лако да се реши,” каже Г. А.
У Народној банци Србије (НБС) објашњавају да, ако је корисник употребом платне картице, правилно ауторизовао трансакцију у одређеном износу и његов рачун буде задужен за тај износ, али банкомат не исплати новац (уопште или исплати у мањем износу), корисник треба најпре да поднесе приговор банци чији је банкомат, без обзира да ли је та банка и издала платну картицу.
Будући да у тој ситуацији корисник заправо указује на то да се ради о неизвршеној или неправилно извршеној трансакцији, банка је дужна да одмах, односно у што краћем року, провери наводе корисника, односно да утврди да ли је на њено извршење утицао било какав технички квар или други недостатак, и да, ако утврди одређене неправилности, одмах кориснику обезбеди повраћај износа на његов рачун или исплати готовину.
“Иако изричито није прописана писмена форма за приговор у случају неизвршења или неправилног извршења платне трансакције, корисници треба да поднесу писани приговор и да га банци доставе лично, уз потврду пријема банке, путем поште или путем електронске поште како би имали доказ да су поднели приговор банци, а како би у случају да банка не отклони евентуалне неправилности могли да, ради заштите својих права, поднесу притужбу Народној банци Србије. Ово важи за ситуације када све околности указују на то да се ради о евентуалном техничком квару или недостацима у вези са банкоматом, као и да се унапред, без утврђивања свих околности конкретног случаја, не може искључити ни евентуална одговорност банке издаваоца платне картице”, кажу у НБС.
Свима, који често плаћају картицама, бар једном се десило да им банка блокира део новца на рачуну на име “резервисања” за плаћања која се нису десила. То су обично ситуације када продавац више пута “провуче” картицу, јер је, на пример, први покушај наплате био безуспешан за трговца, али не и за купца, коме је банка већ зарачунала тај износ на рачуну, те се дешава да се два пута блокира исти износ новца, по истом фискалном рачуну. Банке углавном овакве ситуације аутоматски решавају, после највише неколико дана.
Аутор: Политика
