Више од 15 милиона правних послова урадили су јавни бележници у Србији од увођења нотаријата у септембру 2014. па до краја 2021. године, сазнаје „Политика”. У том периоду, током седам година и четири месеца, у јавнобележничким канцеларијама широм Србије обављено је 15.374.160 правних послова, од чега је највише јавнобележничких овера – више од 13 милиона.
Реч је о многобројним пословима које су раније завршавали само судови, чији је рад сада у великој мери растерећен, па судови могу да се баве у највећој мери својим примарним послом, а то су суђења у парницама и кривицама, привредним, управним и другим споровима.
Упитани да ли је цела територија Србије покривена мрежом јавнобележничких канцеларија и да ли их има довољно, одговарају да сада у нашој земљи има 225 нотара, али да је за пуну попуњеност потребно 370.
– Јавни бележници у овом тренутку запошљавају још 1.430 људи, од којих су 72 јавнобележничка помоћника, 669 јавнобележничких сарадника и приправника, а 689 запослених бави се административним пословима. Недостају још нотари за подручја основних судова у Димитровграду, Књажевцу, Мајданпеку и Сјеници. У сарадњи са Министарством правде стално се ради на попуњавању преосталих места, а приоритет су средине у којима јавних бележника још нема – наводе из Јавнобележничке коморе Србије (ЈКС).
Упитани колико је пандемија вируса корона утицала на рад нотара, из ЈКС одговарају да су само у току 2021. обављена 3.036.463 правна посла, и да су успели, упркос изазовима које је донела и пандемија, да током прошле године прошире мрежу нотара којих сада има 225.
Од 2014, када су уведени у правни систем Србије, па до краја 2021. јавни бележници су солемнизовали, а то значи потврдили и оверили, 1.466.774 уговора о промету непокретности. У свим тим пословима, они су гарантовали сигурност правног посла. Само у 2021. солемнизоване су 268.693 исправе.
– Оставински поступци се сада много брже одвијају, а у 2021. јавни бележници, који воде оставине као посао који им поверава суд, урадили су више од 832.000 оставинских предмета, а то је укупан број смртовница и расправљања заоставштине. Свега 336 оставинских решења је укинуто, а преиначено је 91 – наводе из ЈКС.
У досадашњем раду уочили су и додатни простор за напредак у спровођењу оставинских поступака. Судови би ускоро могли да истовремено поверавају нотарима састављање смртовница и вођење оставинских поступака.
– У овом тренутку неки судови тако већ и раде, али већина прво поверава састављање смртовнице јавном бележнику, а потом се предмет враћа суду, да би након тога суд или поново поверио предмет за оставински поступак нотару, или га задржао. Циљ најављене промене је да тај административни корак буде избегнут и да на тај начин буде повећана ефикасност у спровођењу ових поступака – објашњавају у ЈКС.
Органи коморе проверавају сваку притужбу коју добију од грађана и проверавају њене наводе.
– У већини случајева се испоставља да притужбе нису биле оправдане, да су последица неразумевања или неприхватања неких нових поступака. Међутим, континуирано се ради на томе да буду отклоњене недоумице код грађана, али и на контроли рада свих јавних бележника – наглашавају у комори.
ЈКС има изузетну сарадњу са Министарством правде на сваком кораку унапређења ефикасности мреже јавних бележника, а наш јавнобележнички систем се угледа на много старије нотарске системе, међу којима су нотаријати Француске и Немачке, који нам пружају свесрдну подршку и на путу дигитализације
