Radnja se dešava proteklog leta. Akteri priče su najdražesniji par koji možete da zamislite.
Lazar od juče ima devojku. Plavušica ogromnih svetlih očiju i “napuklog” glasa. Onog finog. Kakav valjda samo Rusi imaju. E da, Lazareva devojka je Ruskinja. Ime joj je Anja. Ako mislite da im to predstavlja problem, varate se. Jezička barijera u ovom slučaju je potpuno nebitna. Ooodlično funkcionišu zajedno. (Mada mi se čini da će on u ovoj priči da ispadne prava pravcijata“papuča”, uostalom kao i većina dobrih muškaraca koji umeju da ugode svojim lepšim polovinama, ne tražeći niti očekujući, ama baš ništa zauzvrat) Anja i Lazar šetaju celog dana držeći se za ruke, ona ga ljubi, gleda milo onim svojim ogromnim, umiljatim očima i dodaje mu tek ubrane cvetove. Istina, on još uvek ne zna da cveće ne bi trebalo da jede. Zaboravih da kažem, Lazar nema ni dve godine, a njegova devojka je tek koji mesec starija i preslatko mu naređuje na ruskom. “Lazare, priđi suda!” Jednostavno ljubav. Najljubavnija od svih ljubavnih.
