Nemojte vi mene da ćuškate tamo ‘vamo kao “tikvu bez korena” i “uvaljujete” ovima ili onima. Nisam ja siroče željno utočišta. Nemojte ni da me svojtate, a ni ubeđujete da sam nešto što nisam. Svoja sam, vrlo. I ne povijam se kako vetar duva. Niste u mojoj glavi, manite vi mene.
Imam ja sopstvenih briga.
Razmišljam o lekovitom svojstvu kelja. (Nije baš da volim da ga jedem)
Za one koji ne znaju, kelj je tamnozelenih listova i pripada familiji Kupusnica. Najviše su zastupljeni kovrdžavi (ajojmajkomilajedeškeljizamišljašdlakavoprase) i ukrasni. Sve nešto razmišljam da li ovaj ukrasni može da se ponese kao modni detalj. (Ovo pitanje me muči od jutros)
Nemoj da se neko usudio da mi uskrati zadovoljstvo pisanja o povrću. Baš me krenulo.
Bez šale. Kelj je osim što je ukusan (uf) i dobar izvor kalcijuma, magnezijuma, vitamina K, vitamina A, vitamina C, biljnih vlakana, gvožđa, folne kiseline, aminokiselina, antioksidanta flavonoida i luteina.
Manite vi mene ozbiljnih tema, ja sam više za ove “povrćne”.
