Пензионери из Гаџиног Хана Весна и Славиша Гиле Станковић познати су у свом крају по производњи поврћа у пластенику, али првенствено по томе што омогућавају купцима да сами одаберу и уберу парадајз, паприку и краставац који им се допадају,, јавља Бета.
На улазу у њихово имање стоји табла са натписом „бираш и береш сам” и многи то и раде, иако Станковићи имају и пијачну тезгу у Гаџином Хану на којој продају поврће.
Славиша Станковић рекао је за агенцију Бета да је ово четврта година како остварује своју идеју о „самоуслуживању” и да даје одличне резултате.
„У многе пластенике у моравским селима ви не можете ни да ‘привирите’, а камоли да уђете. Код нас људи свраћају и беру сами. То се јако лепо исплати, не иде се на пијацу”, изјавио је Станковић.
Казао је да имају већ сталне муштерија и да су то људи углавном из Ниша који посећују свој родни крај.
„Сврате или кад пођу у село или кад се из њега враћају. Обично пензионери, али све чешће долазе и млади људи”, објаснио је Станковић.
Казао је да су супруга и он почели да гаје поврће у пластеницима 2006. године, а и даље су једино домаћинство у том планинском крају које се озбиљно бави пластеничком производњом.
У три пластеника, додао је, тренутно имају око 1.000 струкова парадајза, 3.000 струкова паприке и око 200 корена краставаца.
„Све то радим сам, од семенке до чупања и то без хемије. Док се ради расад он се заштићује, после тога ништа. Услови за производњу су супер, имамо воду за заливање, то је подземна вода и има је довољно, а кад не оскудевате са водом имате све што вам треба”, истакао је Станковић.
Додао је да највећи део послова у пластенику обавља сам, док је његова супруга задужена за продају на пијачној тезги.
„Посао у пластенику није тежак, али мора да се ради са мераком, човек мора да му се посвети у потпуности. Код нас људи купе расад и после кажу ‘није успео’. Не може само да посадиш и да береш. Мој радни дан почиње у пет или пола шест ујутру, а завршава се увече кад падне мрак”, истакао је Станковић.
Казао је да су супруга и он задовољни овогодишњом ценом парадајза.
„Цена се кретала од 60 до 100 динара. Најбоља цена је 60 динара, када је толико, људи купују, а када је 80 или 100 динара, купе по парадајз или два”, рекао је Станковић.
Весна Станковић рекла је за агенцију Бета да су купци задовољни квалитетом њиховог парадајза, иако гаџихански крај није познат по производњи поврћа.
„Већ смо распродали велики део овогодишњег рода и имамо мањак зрелог парадајза. Надамо се да ће још да сазри, још је рано да престанемо са бербом”, казала је Станковић.
Она је такође рекла да производња поврћа у пластеницима није тако тежак посао, али уколико се ради на савремен начин, као што они раде, уз систем за наводњавање кап по кап.
Исплати се, додала је, уколико произвођач све ради сам и не купује расад.
политика.рс
